Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СКИТНИЦА:: Само да се поздравим, путујем ноћас. ИКОНИЈА: Опет негде да тражиш Вукосаву? СКИТНИЦА: Диго сам ја руке од Вукосаве! ИКОНИЈА: Не могу да се начудим како те прошло! Погледај, молим те!
Ал док сам Стајо, све се објаснило! Гледам је, гледам, а у глави све долази на своје место! Ко да сам пред Вукосаву стао, исту истацку! И сине мени да није било онако како сам ја упамтио и причао! Него потпуно друкчије!
то ти је тај твој отац, несрећнице! (Улази иследник) ЈАГОДА: Знаш ти шта говориш? ИКОНИЈА: Колко синоћ, пито за Вукосаву! Причо и за њу! И за мужа у Немачкој! И за ту економију! И кување! И да је остала у другом стању!