Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
НУШИЋ 321 СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ 323 СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ 326 ЉУБОМИР НЕДИЋ 328 МАРКО ЦАР 331 БОЖИДАР КНЕЖЕВИЋ 332 В ДАНАШЊА КЊИЖЕВНОСТ 334 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ
И тако се, по речима једнога од бранкомана, цела његова поезија свела на »један огроман и сјајан покушај« (Светислав Вуловић). Али и за то кратко време, и са тако малом количином рада, он је много учинио.
једног друштва, чини тежак, мрачан утисак, даје утисак »неке монотоне туге«, како је тачно приметио Светислав Вуловић. АВАНТУРИСТИЧКИ РОМАНИ.
СВЕТИСЛАВ ВУЛОВИЋ ЖИВОТ. — Родио се 29. новембра 1847. у Ивањици. Основну школу свршио је у Краљеву, гимназију и правни факултет у
Умро је у Београду 3. маја 1898. »ПРИРОДНА КРИТИКА«. — Правник по струци, Вуловић се почео бавити књижевном критиком и књижевном историјом из љубави према књижевности.
Без претходних студија, у доба када сем Стојана Новаковића нико није радио на историји књижевности, Вуловић је имао све да ради својим сопственим силама. Он тај посао започиње, и ради га књижевније но ико у његово време.
против метафизичарске и идеалистичке критике новосадских критичара који су још увек давали тон у српској књижевности, Вуловић, угледајући се на Бернеа, започиње »природну критику«, много слободнију и искренију, са више гипкости и осећања
оцењивати по њиховој стварној и независној књижевној вредности, и о књижевним стварима почело се књижевно писати. Вуловић је имао и извесних стилистичарских особина, и релативно био је најкњижевнији писац свога доба. КЊИЖЕВНИ ИСТОРИЧАР.
КЊИЖЕВНИ ИСТОРИЧАР. — Предајући историју српске књижевности на Великој школи, Вуловић је био принуђен да обухвати цео тај обимни предмет и бавио се и старом и дубровачком и новом књижевношћу српском.
За све те одељке српске књижевности потребни су сасвим стручно знање и специјалне студије. Вуловић, који тога није имао, радио је у сва три правца, и хотећи да све обухвати мало је захватио.
Као професор историје српске књижевности, израдивши углавноме свој предмет, Вуловић је јако утицао на млађи нараштај који се бавио историјом књижевности и чистом књижевношћу.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Светислав Вуловић означава знатан напредак у пословима које је радио. Он има својих мана: он нема моћи да се усредсреди на једном
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ту је затим Сима Милутиновић Сарајлија, са оноликом својом славом. Светислав Вуловић га је сасвим озбиљно сматрао највећим српским песником предбранковске епохе, а томе његовом мишљењу, изрицаном са
— О овој песми Свет. Вуловић пише следеће (Глас XИИИ, 24, примедба бр. 1): „Суботићева позната песма Зашто да се ја бринем, зашт’ да се печалим итд.
ПОГОВОР ПРВОМ ИЗДАЊУ Свет. Вуловић, набрајајући песнике предбранковског времена, нашао је за вредно да поброји њих познатијих укупно 44.
Од тих имена, у ову Антологију ушло је само њих 12, а осим њих још 11 других које Вуловић не спомиње; то су: Захарија Орфелин, Јован Рајић, Јован Авакумовић, Доситеј Обрадовић, Лука Милованов, Еустахија
Неки од песника које Вуловић спомиње нису ушли у Антологију стога што доба њиховога главног певања пада после Бранка, не пре њега; такви су Јован