Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Наново ућутасмо. Ја чух како у побочној соби Туманов дубоко дише; онда, како она забада иглом у јастук и како се вуница таре о тулле англаис.17 Седох на столицу до ње и тако приближим главу њеном везу, да није могла више иглом пробадати.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Доведи кћери!... На смрт је мени, веруј, не водиш, Живот је чека, као хурију!... Свилене овце танка вуница, Што је Персија вешто уплеће У дивне шаре мека ћилима, Те се по моме стере харему, Већ се унапред, чисто, радује,