Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
дакле мени муштулука!” — одговори лисица. „Мир, всеопшти мир међу свом животињом закључио се и утврдио. Одсад ћеду вуци пасти са јагањцима, јастреби с голубови, и лисице са кокошима, нит се има ко шта бојати ни плашити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
и рече: „Нуто, господине, ви нас на царски и ваш образ преведосте преко Саве, а дахије пале куће и робе сиротињу као вуци без пастира!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Дед сад! — шану Сава и гурну лактом Николу — вериге за крај, па вуци и трчи око куће — али брзо!... Никола зинуо од чуда, па га само гледа. — Та дела — шта ти је сад!
— Беж', Страхиња! — врисну Радојка, па побеже к овцама у страну. — Кући се вуци! — дрекну Живан на њу, па полете к Страхињи цичећи кроза зубе: — Стани де, лоло, стани!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
, итд. За разговором дође шала, за шалом игра... Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...
— И замаче с дружином у шибљак!... Ноћ се спустила мрачна... Облаци се разиграваху по небу као мрки вуци. Овде-онде шине муња... Турци се спремаху за прелазак. Било их је до један буљук...
„Еј, да бог да повише оваких што их зрно не бије, па да нешто јурнемо међу Турке као вуци међу јагањце!...” И та мисао поста врхунац његових жела. Све друго беше одбацио.
Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. — Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Е, па ’ајд’ се вуци клипка с њим! И ти ме сад питаш: шта чекам! — Јесте, питам те, Ћиро, шта још чекаш? — виче још јаче гђа Перса, сва
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
И после дугог гледања као да се реши да ми одговори. — Умре. Зими, у селу... и тамо вуци ли? пси ли? растргли је. Ко зна?
— питају је жене. — Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш — вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те. — Не, — брани се она. — Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам.
А, вуци! а, а! ... — почели би да вичу и скачу око њихових кућа као да пујдају, туткају нешто на њих. — А, а, Турци, а, а! ...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад су га братенци, са торња форпоста, у Желеговки, угледали, мислили су да га вуци вијају, да је од чопора вукова побегао.
Варвара му рече како јој је било тешко, кад би Петар и он гледали се као вуци, и срамотили, као луде, и њу, и њену фамилију, а како јој је мило, кад види, сад, да је Петар све то, опет, заборавио,
Теодосије - ЖИТИЈА
овим јересима Павле велики васељенски учитељ Духом Светим предсказа: „Ја знам да ће после одласка мојега ући међу вас вуци љути, који не штеде стада, и од, вас самих устаће људи који говоре развраћено“.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ДЕВОЈКА: Мамо, нестало белила. МАТИ: Тако је, нисам ли ти казала да оставиш бестрага то белило? - Вуци се па узми од мога, али немој све! (Привезује наново кецељу.) Па кад идеш, иди људски.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— рече вртећи главом али одобровољено отац. — А да си био енглески — ја би’ ти сад ту другу здраву пребио! ’Ајд’ вуци се унутра! Насто, подај му негу и дуплу порцију!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци. Па кад војна ту погоди зрно, Плаче л' љуба што се није врнô? Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова
Ништа друго нег' мишије рупе, Па по ваздан срце вам уздише Да из ђака начините мише, Псуј и карај, па на мацке вуци, Па и онде кâ скотове туци, Да свак од њи дркће и трепеће Када госа крај њега прошеће.
Турски коњи, да претили сте ми, Претили сте, ал' заман нијесте, Та брзи сте — изјели вас вуци! Понијесте своје господаре Како оне плаховите муње Што стријеле громовнице носе.
Што нам пашче на пут стаје, Што ли на нас режи, лаје? Јуриш, брате, сеци, туци — Бесна пашчад, исти вуци — Јуриш, јуриш на злотворе, Да ти име не оборе!
Та не виде ни де стају, А камоли ком ће крају; Са ногу су спали јадни, А ко вуци веће гладни. Страшни Боже, ал' кроз тмину Да л' то огањ амо сину? И гле опет, само преко, А баш није ни далеко.
12. А момак је однекуда Де су људи као вуци, Под оружем иду свуда, Да и видиш: кô ајдуци; А ношња им скоро така Као што је у Турака. 13.
Једно чедо њег' избави, Све рад њега заборави, Па са њиме светом лута, Вуци вију украј пута, Она види, она чује, Несретнику погледује, Рад њега се само преза, Што л' је за њег' тако свеза?
Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца.
Ови јади, та невоља тешка Распалила сва срца витешка, Латише се ти кланаца тесни, Полетеше како вуци бесни. Гле и сада, ох, погледај туда, Према њима Турци јањад луда; Кад год у грм јање се занело, Никад јоште руна
Ал' кад Турад бесна се распали, Бакрачлијом коњица удара; На освету свога господара Лете Турци кâно мрки вуци, Голе ноже у десници руци.
“... Помози им, Боже! Као вуци јурише Турцима, Већ Милете ето међу њима, Своје злато стискô уз себека, Па он гони из крешева зека.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Пјесник је настављао даље, надахнуто, ништа не примјећујући: Тешко стоци кад је гоне вуци, сиротињи у жандарској руци. — Стој! Стој у име закона! — развика се Мунижаба. — Каква је то пјесма, а?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три
Они вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте и уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство он, захва
Они вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте и уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство он, захвали
Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ Једном се договоре пси те огласе рат вуцима. Вуци приме рат, па се почну спремати. Пси се скупе у једну долину, а вукови у другу.
Тако и буде. Вуци сложно ударе на псе, а ови се разбјеже куд који. ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА Летио орао и угледао зеца те јуриши на њега.
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланака, а по брду до кољена.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Тако је. „Вуци се у собу“, мати кћери говори; а зашто? — да она може слободније на сокак гледати. Но ово засад нека стоји, него шта
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СРЕТА: Ако спопаднем опет овај каиш. Метни туткало и смоле у лонац, пак пристави ватри: шта се ту провешћујеш? Вуци се брже, да не дангубим. СУЛТАНА (отвори врата, пак преступивши праг). Орјатине, сам ме ђаво морао овамо довести.
СУЛТАНА: Он је мој муж. СРЕТА: Ха, ха, ха! Ето видите, господине, сад да и човек не вошти! Поганијо женска, вуци се кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. СРЕТА: Море, јеси ли ти луда или пијана?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.
Голорук момчић кроз таму јаше, носи прутић у руци, нит пушку има, нит сабљу паше. Могу га срести вуци, а биће, богме, још већа беда, ако ли дође меда.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци — И тону у јасној ноћи...
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Но брат је мој ћутљиви говор животиња разумевао: вуци су нам о братству говорили, медведи о правди, у вепру се чуо чукундеде глас, у птицама се огласише сестре неке,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Слика или десетка. — Он се маши за џеп и вештим покретом развуче карте као лепезу. — Вуци, Попе: слика или цифра! — извади грош и стави на топовски точак.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Да ли је то истина, Боже, да ли је не варају очи и слух?!... Полако још напред, вуци се као змија међу бурумцима и зеленим перјем кукурузним... још, још... Даље се не сме, већ су ту пред њом...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Турци вичу на џамији; Пуштај ме, душо, да идем!“ “Нису Турци, већ су вуци; Поспавај, јагње, код мене!“ “Деца вичу испред двора; Пуштај ме, душо, да идем!
УСПАВАНКЕ 237. Спавај, чедо, родила те мајка У горици, ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала
— Кроз бегове долине; Гору с ногам’ кршиле, Јова мога будиле. 244. Цуцу, цуцу на коњу, Вуци т’ мајку закољу У шеници у пољу! Немојт’, вуци, за Бога!
244. Цуцу, цуцу на коњу, Вуци т’ мајку закољу У шеници у пољу! Немојт’, вуци, за Бога! Мајка ми је драга, Сису ми је дала, Другу рекла дати, Кад пођемо спати. 245.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
А шта је мени до велможа у свили, са соколом на руци? Отац ми је себар што на точку цвили, а кћер ми глођу вуци. Баш ништа ме за цркве душа боли, за силнога цара дом. За грчке иконе полегуша голих у робовском храму мом.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Цар од царах мене је спремио да облазим земљу свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем
Не заборав' сабље и миждрака и твојега бича пакленога, јер су Власи уши подигнули, да окупиш стоку у торину. Вуци су ти љуто погладњели; нек ти сине сабља дамаскија, да не лају пашчад на Пророка!
ВЛАДИКА ДАНИЛО Причајте ми што је тамо било: ал' сте вуци али сте лисице? ВОЈВОДА БАТРИЋ Весели су гласи, господаре, клањамо се Богу и Божићу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Он сједао није, јер обичај не да. „Нека, жено! Ово су мрки вуци! Најели би се и сирова меса у невољи... Елате, људи, па ајдмо!... Нека женска главо!... Подај кокошима твој ориз,...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Не зови зла, јер и само доходи. — Зло лети, а добро пузи. — Не једу вуци месо по поруци. — Зле очи никад добро не виде. — Злу браву зла паша. — Од зле птице — зло и пиле.
— Тешка је незаслужена казна. — Неправедно тециво на треће колено не силази. — Где вуци суде, онде овце не дођу до правде. — Где новац звечи, правда јечи. — Правда страда, ал’ не пропада.
— На цареву љебу има седам кора. — Небојшу најпре вуци поједу. — Не буди свакој птици кобац! — Не може једна врана на сто колаца.
6) РАЗНО Ак’ у гору: изједоше вуци, Ак’ у поље: ухватише Турци. Волим бити морској риби ’рана, Нег’ љубити немила драгана.
ли не види своје сенке, то јест ако не буде сунце уранило да огреје, он се већ упути у шуму, да тражи што за јело. ВУЦИ — ХРТОВИ СВ. САВЕ Савица се зове пост који се пости светом Сави. Тај пост траје седам дана.
Тај пост траје седам дана. У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови светога Саве.
Тај пост траје седам дана. У Старом Влаху чобани посте овај пост, да им вуци не би клали овце, јер су вуци хртови светога Саве.
Нини, сине, дочеко ти бабо, Да те ветар седом брадом ниха. 8 Спавај, чедо, родила те мајка, У горици ђе се легу вуци, Челица те медом задојила, Б’јела вила злату баба била, У свилене пелене повила, Мушкијем те опасала пасом, Дала
вједогоња сугреб — место где обично вуци долазе, врше нужду, чупају траву и земљу шапама бацају иза себе суднице — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад у јутру устанем, а то вуци дошли, те заклали и изјели мога челца; лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена.
Онда ова двојица брже вуци сламу, па турај у ону јазбину, па онда запале, и тако сва три змаја онде пропадну. После тога Стојша оправи све три
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед! по долу до чланка, а по брду до кољена.
” Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: „Побратиме, вуци врећу, пуна је свашта!” Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
Идући напријед наступе на гомилу вукова, те вуци напану на њега и на вјереницу му да их растргну; али како који насрташе тако га он штапом дочекиваше, и како којега
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу. — Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се. Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету.
Анђа га принесе тамној, набреклој дојци, а дете узе врцаво да цокће мајчину брадавицу. — Вуци, сине, вуци, нек ти уши пуцају. Нећеш огладнети, не бој се. Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету.
Има твој отац ручетине и леђа да исхрани целу чету. Ух, што си неки алапљивко! Тако, тако, само вуци. Их, каква ћу ја сила бити кад ви порастете. На царевину могу да ударим! — Зима ми је, Толе, много ми је зима.
Све ћу их ноћас почупати. — Узми овога, дај ми „левог“. — Колики је! Одакле се извуче, бога ти? Хајде, вуци, шта чекаш. Још неки месец па ћуја тебе ракијом. „Леви“ неће да сиса. Главица му се млитаво клати.
Тором — вуци, време — наопако. Реци како крв да људску смирим? Да ли буну опет да распирим?“ Одговара Аћим крај ханџара: „Бриши
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Штекће лисица гладна, и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико ситно хоре се њихови звуци, И тону у јасној ноћи...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
(И овде се капетан Таса редовно крстио спомињући име преминулог председника прве комисије.) Тасо, брате, вуци питање! И ја извучем питање са три потпитања. После: ћутим ја, а ћути и комисија.
Па ће опет покојни Коста, Бог да му душу ’прости (и ту се понова прекрсти): Тасо, брате, вуци друго питање. Ја узмем друго питање и опет са три потпитања. И понова ћутим ја, а ћути и комисија...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Они, који су с голим јатаганима јуришали на имућне становнике и, као крвожедни вуци, клали нејач и пекли људе, враћали су се са својих пустоловина право к њему и изручивали му у крило све до последње
— Удовица зар ?... Вуци је овамо! — викну Новица. — Хоћемо ли, побратиме... да се веселимо? А ја нећу казати за ону...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад то она чује, отиде, па вуци камен, те опет девет година ради она у камену, а нигдје нитко не умире, већ има стараца и болесника који моле бога дан
Ови вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство, он захвали
Ови вуци, вуци, па кад довукли до половице, пусте уже и камен, те камен буб доље. Кад је Марко видио ово невјерство, он захвали богу
Кад ујутру устанем, а то вуци дошли те заклали и изјели мога челца: лежи мед по долу до чланка, а по брду до кољена.
“ Па онда опет уђе у врећу, и добро се свеже ужем, па повиче побратиму: — Побратиме, вуци врећу пуна је свашта! Вукући побратим врећу, помисли у себи: „Шта да ја ово делим с побратимом?
— Богме, синко, у рај. — А како ћеш ти, баба, у рај, кад си се пет пута удавала? Вуци се у пакао натраг! — А оклен ти знаш да сам се ја пет пута удавала?
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (долази с лавором и бокалом): 'Ајде овамо у кујну да те умијем. РАКА: Шта ће ми да се умијем? ЖИВКА: Вуци се тамо, опери ту руку. Зар не видиш да изгледаш као шинтерски шегрт? (Гурне Раку те овај оде с Анком.
РАКА: Није, него ћу ваљда на тебе да гледам. ЖИВКА: О, господе боже, и кад га родих таког несрећника! Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара).
Напоље, битанго, вуци ми се испред очију!... РАКА (излазећи): Зар сам ја луд да крхам вилице са тим твојим енглеским језиком!? (Оде.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ако очи сâм не склопим Ради посô свој. Два новчића нису тешка Као камење; Ал’ обрве не вуци ми На мргођење. Имао сам у животу Јадâ, незгода, Ал’ ми нико није рекô Да сам мргода; Па кад знадох смешкати се
Мило им се банит’ по уздаху туђем, — Развише му десни гвозденим оруђем. „Ево, сада вуци!“ вичу слуге веште, И Бровел је већем утурио клеште.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ВАСИЛИЈЕ: Али забога, мајсторице... ФЕМА: Та триста те врага однело, нисам ти ја никаква мајсторица... Таки ми се вуци испред очију, немој ми смрадити собу с твојим аљинама. ВАСИЛИЈЕ: Слатка мајсторице...
ВАСИЛИЈЕ: Мајсторице, то није лепо од вас. ФЕМА (полети на њега, пак се опет тргне): Вуци се, кад ти кажем, из моје куће, или ћу таки пандуре дозвати. ВАСИЛИЈЕ: Нисам се надао да ћете ме с пандури терати.
ФЕМА: Наш Васа, паорска траго! Оћеш да се љубиш с њиме? (Василију.) Напоље се вуци! ВАСИЛИЈЕ: Забога, мајсторице, имате ли душе?
АНЧА: Опростите, ја нисам знала шта ви зактевате. ФЕМА: добро, нећу ни ја за вас знати. Вуци ми се испред очију! АНЧА: А шта ћемо за ручак? ФЕМА: Кувај макар кремења, кад си таква дроља!
ФЕМА (скочи): То је безобразлук! Таки ми се вуци испред очију, јер ћу ти сву косу почупати, нитков један, тко те пита за то?
ФЕМА: Нитков, заопуцао ме с његовим приповеткама, те сам сасвим на то заборавила. Вуци се код Анче, нека скува две шноле црне кафе! ЈОВАН: А неће бити добро три? ФЕМА: Нитков, чујеш моју заповест?
Краков, Станислав - КРИЛА
- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - — Вуци ту мрцину одатле, — виче мајор и показује на две белим сукном умотане ноге. Војници одвлаче укочено тело.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ено и момка! Сад, Раде, сад! (Порфирије долази.) ПОРФИРИЈЕ: А што се дереш толико, хе? ЈАЊА: Вуци из воде чамац напоље! Исполци где су, да га очистиш? На посô брже!... Сад, Раде, сад!
Скелеџија од времена на време виче: „Брже!...“ „Вуци!...“ „Приони боље!...“ А једнако додаје „Сад, Раде, сад!...“ Радак ложи ватру.
ЈАЊА (иза бине на обали): Конопац хватај!... Вуци, дртино! Шта чекаш? Ради!... Сад, Раде, сад! ПОРФИРИЈЕ (иза бине): Шта вичеш тако, као да си помахнитао?...
) РАДАК: Сад се огрејте, Исуш’те мало мокре хаљине. Ноћас ће бити посла озбиља! Биће: потегни, вуци, настави, Са једним брегом други састави! ЈАЊА: О, тешко мени!... Па каква црна ноћ!
(Вук и Радак одлазе.) О, тужна земљо, пука чемера! Безглавно робље, јадан народе! Тако се вуци гором вијају, Као што Турци српске синове, До гудурама мрачним лутајућ, У неситоме траже беснилу Да турској ћуди
(Гласно.) На ноге, брзо!... За њима сад, Докле се вуци нису спремили!... (Сви одлазе, Хасан остаје напослетку.) Хајд’ ид’те ви, А ја ћу лепо дома остати.
ГЛАВАШ (узима пушку и скаче са столице): На ноге, момци!... Хајд’ у потеру! Не утицаху вуци преда мном, Нити однеше лаку кошуту Двокраког папка танке ножице Од олова ми брзе хајкаче, А толи данас да ми
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Смрад да угуши. Готово бесвесно батргам по оним мртвим. Хоћу да повраћам... Мука ми. „Вуци ме!“ — довикнух једноме војнику. Он ме дохвати за руку и готово изнесе. „Ура!“ Ура!“ — разлеже се кроз облаке.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онако стојећи, са сабљом у руци, Пустахије проклињем: — Изели их вуци! Али саде пође све тресак за треском, Мени се на глави диже кика брешком.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Убијен... леш!... На стени тамо негде каменој Немилице се трују орлови Месишта тврдог љутим отровом... Ил’ можда вуци гладни урлајућ Купе сад друштво — бесне гладнице — И покрвив се љуто међ’ собом, Мршаве хисе траже желуцу На
мрака вечитог Болесног мозга машта свемоћна Усплахиреном оку износи Створова ноћних дивље образе — Кад гладни вуци са шакалима, Са бесном риком трепет распрострв Јањету мирном деру утробу; Када се злочин мраком праћени Постељи
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Пламен и дим, гори нам лице, Мрки кô вуци дођемо сви — Али где бесте ви, кукавице, Пудљивци худи, лажљиви пси?... 1860. ПИЈЕМ... Пијем, пијем...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Кад је један Арнаутин секао са бора луч, да би осветлио свој тор, чуо се из б. корена писак, и те ноћи Арнаутину су вуци поклали све што је у тору имао, »крај чопора паса који нису ни ланули«.
Иначе народ каже да се свети Сава о своме дану пење на к., око које се искупе вуци, и он им онда одређује храну, за наредну годину (СЕЗ, 7, 255 ид; упор.
и мој чланак »Свети Сава и вуци«, СЕЗ ‹31, 1924, 157—165›). Има много топографских назива изведених од речи за крушку (‹в. РЈА›).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Матија Седети у топлом и слушати како напољу реже вуци. Није лоше. Уопште није лоше. Овде пламса ватрица, у тами мирис учвареног осушеног меса, напољу лед, мразна месечина и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Све, што год осети живот, на свет се радосно јави: Из мрачних јазбина вуци, из земље сићушни мрави. Двадесет пријатних дана дуваху ветрови.
“ (ШТЕКЋЕ ЛИСИЦА ГЛАДНА...) Штекће лисица гладна и вихор пољаном душе, А око појата селских са риком облазе вуци; У селској чађавој крчми свирка се и песма чује, И једнолико, ситно хоре се њихови звуци И тону у јасној ноћи...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно! АРСЕНИЈЕ (одвлачећи га): Хајде, хајде! Где је чак гробље и кад ћемо тамо стићи!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча. Ветар усковитла ватру и ми се подигосмо, окрећући јој леђа.
— Хајд сад, вуци, вуци... Коњ уздигао главу, исколачио очи, очајно се бори, али се примаче обали. Нагази на чврсту земљу, те журно
— Хајд сад, вуци, вуци... Коњ уздигао главу, исколачио очи, очајно се бори, али се примаче обали. Нагази на чврсту земљу, те журно истрча.
Гомила спласну. Први воз крете. Али камење се осипа и коњи, немајући ослонца, падају. — Дај пољске коњушнице! Везуј! Вуци! — чули су се гласови. Међу нас се сјури чета пешадије. — Хајд сад! Напред! Напред!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И нико неђе чути јад ни вапај — Нити ће ганут бол пјану господу... Сељаче, гољо, ти си прах на поду, Тегли и вуци, и у јарму скапај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Куне њега војвода Момчило: „Јабучило, изјели те вуци! Из шале смо одавде лећели, без невоље, тек од обијести, а данас ми полећети нећеш!
“ Ал’ бесједи Милица госпођа: „Кам’ му коњи? поклали их вуци! Кам’ оружје? однели га Турци! Кам’ одјело? остало му пусто!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Мачак тако сам себе мало окуражио, иза окуке друма зачу се пјесма: „Теле риче, домаћица виче: Зашто ричеш, изјели те вуци?“ — Аха, ево Стрица! — повесели се Мачак. — Препао се па пјева. Их, а још је у друштву с магарцем!
— Ништа се ти не бој, не дамо ми тебе. Има нас овдје... Их! — Ех, има вас, а тјерате једног малог дјечака да га вуци растргну. Стриц хитро спузну с дрвета, загрли малишана и узе да га тјеши. — Не дамо ми, богме, свог Николице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОГАЊ ПОХОТЕ И МЕСА Блажени онај, Који као облак би Сав у сузама, Гасећи огањ Похоте и меса. ПРАВИЦА Кано овца међу вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу
Овце су вам клали и јели вуци. Ама, којино благосивља годину, то ће нам зло на добро обрнути. »Погубићу — рече — љуту и злу зверад из ваше нахије.