Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То не значи да није никад покушавао: од Змаја, који се, изгледа, деци обратио у стању клонућа и мирења са судбином, до Вуча, Ћопића и Григора Витеза (1911—1966), сваки се опробавао и у сложенијим „вишим” облицима, и сваки је, ко очигледније,
У дечју песму — и у њу! — увукли су се немир, сумња, неповерење. Дечја поезија после Вуча неће на бунту превише инсистирати, али се неће ни враћати — бар не често — расположењима и вредностима што су их Пет
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Али, на сву срећу, електрична вуча је дошла у прави час да спасе Колумбову авенију. У лето 1893. године имао сам ретку срећу да се често састајем са
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
МИЛОШ У ЛАТИНИМА 182 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА 187 10 ДЕВОЈКА НАДМУДРИЛА МАРКА 199 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ 204 12 БАНОВИЋ СТРАХИЊА 217 13 КЛЕТВА КНЕЖЕВА (ОДЛОМАК) 251 14 ЦАР ЛАЗАР И ЦАРИЦА МИЛИЦА 253 15 КНЕЖЕВА
Марко често тера шегу са својим противницима. Тако он поступа у песмама: Прво јунаштво Марко Краљевић и Вуча џенерал, Марко Краљевић укида свадбарину, Орање Марка Краљевића, Марко пије уз рамазан вино и у другим песмама.
бусију Стојан-харамбаше, а Халил пао је под Бањалуком у чети крајишника што су се, оцрњени пред султаном, дигли против Вуча-паше, па били од њега потучени.
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, па тврдоме граду Варадину: шенлук чини Вуча џенерале... (Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу
(Марко Краљевић и Вуча џенерал) Полетио соко тица сива од светиње — од Јерусалима, и он носи тицу ластавицу. То не био соко тица сива, веће
“ 11 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВУЧА ЏЕНЕРАЛ Или грми, ил' се земља тресе? Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду
Нити грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица
грми, нит' се земља тресе, већ пуцају на граду топови, на тврдоме граду Варадину; шенлук чини Вуча џенерале, јер је Вуча шићар задобио, три војводе српске уватио: једно јесте Милош од Поцерја, друго јесте Топлица Милане, а треће је
Тешке сам ти муке допануо, побратиме, у маџарске руке. Увати ме Вуча џенерале и још моја оба побратима; бацио нас на дно у таваницу, ђено лежи вода до кољена, а јуначке кости до рамена.
Кад угледа Краљевића Марка, трољетна је увати грозница, па побјеже у бијеле дворе. Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга?
Њу ми пита Вуча џенерале: „Што је тебе, моја снахо драга? Казује му Велимировица: „О мој свекре, Вуча џенерале, сједи јунак у пољу широку, у ледину копље ударио, за копље је коња привезао, а пред њиме стоји тулум
“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга! Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила