Употреба речи вуче у књижевним делима

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Овим противоречијам сад се људи чуде, нити хоћеду да их којеко за будале држи, да их за нос вуче и да их вара. Сад већ сваки познаје и види да: ко год на ови прекрасни божји свет и на ови наш (ако ће и маловременан

Хего слушај дер ти, кумашине вуче! Нити ти тужи, ни запевај, него ти добро чувај те шљунке, и теши се с њима како си се и пре тешио, то је све за те

и трн Врба, гледајући да трн сваком који покрај њем прође за хаљине заквача, упита зашто он туђе одјејаније к себи вуче, и нашто би му баш да и има то.

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

” Кажем му ја, да смо ми с Русима једног вероисповеданија, и да нас та надежда овамо вуче. „Да, да”, повиче Француз, „то су попови наређивали за свој интерес, а не гледају народну срећу” и проче и проче.

и за све кнезове наше и браћу, које су Турци исекли и погубили, и да скинемо у име Бога јарам који Србин од Косова вуче до данас.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

А домаћин, гологлав, прилази смерно, узме у руке узице од опанака, па вуче опанке по авлији... То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста!

То се зове „водање опанака”. И вуче их све дотле док се Турчин не смилује и не рекне: — Доста! И толико понижавање, и опет се отрпи!...

— Кад то видим, ја ти лепо причучим иза једног грма и узмем га на око... Он це вуче од дрвета до дрвета, док не дође до своје авлије; онда наједаред претрча преко не, дође до ара и стаде нешто по

” „Не, не!... Не смем! И што ће то?... Што да причам кад ме нико за језик не вуче.... „А могу доћи просиоци... Могу ме просити, па и испросити... шта онда да рекнем?...” У њеној души наста лом.

— рече Крунија после подужег ћутања. — Каква, мајко? — Није ти бог дао да одеш тамо куд те срце вуче. — Што, нано? — рече она и погледа матери право у очи. — Како што? Зар он није хајдук? — упита Крунија. — Ако је!

Она осети немоћ у сваком дамару и свакој кошчици... Осећала је како јој трепавице падају и како је црна земља вуче... И паде, паде као кап. Све опколи њену постељу, поливајући је сузама. Старица је жмурила и дисала испрекидано...

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Пут прашљив куд се мравâ вуче За четом црна чета; Железну жицу цврчак суче, Најдужу овог лета. И скакаваца мину јато...

ЧЕДНОСТ Докле спаваш, једна рука невидљива Брижно сву ноћ ваја твоје мале дојке, Брише и поправља, и вуче, и слива, Креће мирне црте и прави увојке.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Они немају свога болећега, немају... мајке! Али онај, онај човек! Ко је тај човек? Шта ме то толико вуче њему? Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему?

Шта је то тако силно и страшно, па ипак тако неодољиво слатко у њему? Је ли то победа, јад, невоља, чемер, што ме вуче њему, а ипак ме тера из његове собе?

Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд.

Пред свима говори како мрзи Немце. Бије келнере кад хоће да га преваре за десет пара, па им после даје динар бакшиша. Вуче још непрестано немачко-енглески речник куд год иде, и доручкује татарски бифтек.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

живина, а нарочито патке и пачићи, а онај стари већ олупани валов био је привезан за доњи крај ђерма да се лакше вуче огроман кабао из бунара.

Па још кад се узму испод руке, изгледа она жена, издалека кад гледате, као да је упртила с пијаце какав цегер, па га вуче кући. Тако је мислила у себи гђа Сида, па прекиде сама паузу.

Затим још чујеш како се затварају авлијска врата и како чупави зељов вуче ланац по авлији и лане понекад обичаја ради, док и тога нестане напослетку. Мрак је притиснуо и омотао све.

Шаца је чуо Нићу како иде, како се лено вуче кроз сокак, како зева, и после креше оцилом у трŷд, пали лулу и псује Чивутина што му је дао ситну трафику; а после

А ноћом се опет вуче читава компанија; ту су ти са неким трумбетама, неким вергловима, да цео шор не може ока да склопи.

Један га дочеп’о за рукав, па га вуче на ручак; а други за други рукав и крагн, па га вуче на јаузн и вечеру. А младић, сирома’, да се не замери ни једнима

Један га дочеп’о за рукав, па га вуче на ручак; а други за други рукав и крагн, па га вуче на јаузн и вечеру. А младић, сирома’, да се не замери ни једнима ни другима, ајд’ и тамо и овамо; па заређ’о из једне

— Морам, слатка, исувише сам се задржала. дакле, збогом! — Та, та, фрау-Габриела, та шта вам се то вуче — повика за њом гђа Сока. — Та вратите се брже! Куд ћете тако?

— Та вратите се брже! Куд ћете тако? Та спала вам доња бела сукња, па се вуче; та саплешћете се, па ћете разбити нос. — Јао мене жалосне!

а преко њега дуга кабаница, испод кабанице рог у који дува и оглашује сâте и буди село, и дуга дренова буџа коју вуче по земљи кад иде. — Добро дош’о, Нићо, — дочекују радосно укућани и скидају му и кабаницу и дороц.

расположење, па је једнако у себи декламовала ту песму, или полугласно певушила ону познату: Прођи, луче, кад те срце вуче; Прођи луче, и мојим сокаком, И моја је кућа на сокаку.

па се не дâ матери да га дигне, а она се савила од силна смеха над дететом, па му се смеје, а после га диже силом и вуче преко сокака. — Да им дођемо у гости!...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Увек би по неки нов надошао. Нико не би знао одакле је, који, тек би почео да се виђа међу остале и вуче се онако као други, ту око клисарнице, реке, гробља.

И зато је она једва дочекала тога Манасију и толико га трпела да јој се он чак и по кући вуче, једе што нађе па и на њу саму се истреса, гунђа.

И, да ли од старости, или од гладовања, земљоса. Одело поче да му се распада и вуче за њим у дроњцима и крпама. А друго одело више му нису ни доносили.

Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради.

у крпама, нарочито око главе те јој се лице готово не види, са тим својим завежљајима и торбама, као неко клупче вуче се и пузи по улицама, једнако вичући и нудећи биље, траве. — Лалê, лалê! Биље, травке, лалê!

Па се онда још више упиње, жури, вуче те своје тешке, пуне торбе да би што пре стигао у варош, пред цркву и да би пре мрака изручио хлеб, брашно, што је тај

Њено је! — И показује на цркву. И заиста, од свега што напроси, ништа не узима. Већ тамо, у цркву, вуче и расипа пред вратима.

да га одведе у његову, газдину кућу, те тамо да га нахране, очисте, преобуку и не пуштају од куће да се тако прљав вуче, гладује.

Али би се Цопа од газдине куће искрао и опет почео да се вуче, луња по улицама, само тад мрзовољнији, засићен, нахрањен.

Нити га ко зна од, чега живи, где станује. Само онако испружене главе, гегајући, не гледајући у никога, иде, вуче се тако по чаршији скупљајући око себе испушене цигаре, н чекајући да чује да ли је ко умро.

бој, у своје одаје, већ би застао и спазив Стевана како обично тамо у дну дворишта око амбарова и штала, као увек вуче неко камење, трпа на гомилу он би почео да га зове, пита: — Стеване, како си, Стеване? Јеси здрав, Стеване?

— И опет продужавао да се с њиме разговара, као шали, пита: шта ће му и за шта толико камење које он једнако вуче. И заиста он је увек, где год ишао по чаршији, улици, вукао, скупљао камење и трпао у недра, појасеве.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Шта је мени писала, а шта теби сад пише. Не требам је! — Видиш, брате, да те вуче за нос! — Нећу више ни да знам за њу. А хоћеш ли је узети? — Нећу. Ја до две недеље правим прстен са мојом милом.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

И жестока ме чежња понекад вуче за оним старим друговима што су нестали као цели људи. Јест, они су умрли као цели људи, неизразбијани о ово оштро

Африка

Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге. Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник.

Гомила црнаца која вуче пус-пус, опкољава нас и намеће своје услуге. Пус-пус су колица на два точка која вуче по један урођеник.

Све је то Судан; чар луксуза, Истока који се чак од Бенареса, преко Персије и Нила вуче до Тамбуктуа и довде. Мало даље, када се прође рибарско сеоце и шумица на реци, почиње Бамако, град који су пре два

Воз силази Океану само једанпут недељно. Тада он вуче нешто што се храбро назива спаваћим колима, и нешто што се, још храбрије, назива колима за ручавање.

У Дакару, који је збориште свега што се вуче по мору, између Јужне Америке и Европе, свега такође што иде на Даљни исток а не пролази Суецом, постоји чак и један

Опуштених руку, иде ми у сусрет два корака, таман колико му допушта ланац који га вуче за трло. И пре човек–горило но Прометеј.

као да је све то само случајно а не као да га бескрајна чежња вуче к њој. Он није видео Бетзабе и волео је ову жену једино својим чулима, чиме је био далеко изнад мене.

Ја сам имао утисак да ме оно што ме увек вуче на пут, што ме је вукло и у Африку, сада нерадо пушта од себе. То је моја чежња, чежња целога мога поколења, толико

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

(Отрчи.) ЈУЦА: Добро нам је пошао напредак! Ако овако устраје, таман ћу до шешира доћи. ПОЗОРИЈЕ З. ЈАЊА (вуче ПЕТРА за уво), ЈУЦА ЈАЊА: Овамо, какадемоне, овамо, нечисто дух, род сос фуриа! Ко-ј диро сирћету?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Њен муж је, међутим, чкиљио, зевао, тако да га она поче, за кошуљу, да вуче. Она устаде прва и указа се висока и витка, врло лепих, дугих, ногу, а врло танка у пасу.

Аха! Неимање, што но кажу, немир је од свијета. Ти си, Павле, утањио, ал’ ако те немаштина вуче у Росију, махни се тога! Све што је у мене, и моје Варваре, као да ти је остало од оца!

Кад би, тако, устао, и стајао, у мраку, на свом доксату, изнад Вијене, Исаковичу се чинило да га та варош вуче у дубину, да се стрмоглави, и сурва. Госпожу Божич био је заборавио.

Павле је био изишао на улицу ћутке, а пустио сабљу да му се вуче по калдрми. То је у Бечу било чудо невиђено и људи су се за њим освртали.

Павле је као ошамућен ћутао. Осећао је, међутим, како га Волков вуче за рукав, па разумеде да је, са аудијенцијом, свршено.

Дошла је да га спасе од несреће, од туча, недостојних официра. Надала се да се променио, ваљда. Да неће и даље да вуче са собом и њену матер, у несрећу.

Био је пустио сабљу, да му се вуче по земљи, а корачао је, као да се тоциља, љут и на себе и на цео свет. Пут је био засут шљунком, који је, од кише, био

сами, презали по три коња, али је тај трећи коњ, у њих, логов, сматран за ленштину, за обешењака, који се претвара да вуче, а само трчи, уз осталу двојицу. У Руми се говорило: отоболио усну као логовски ам.

хтели су да оду читави пукови, и цела Чрна Гора – а официри почеше да сањају, како се шећу, и како им се сабља вуче, по калдрми, али не у Бечу, него у Москви. Гњаватори – који су били стихотворци – химне су о Петру писали.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

Ноге на себи носе читаво једно магаре. Магаре за собом вуче мала кола, а кола возе једног срдитог чичу и један завезан џак.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Затим сам је видео како нестаје иза угла, одлазећи према Тиси, док су се мангупи питали вуче ли она сетерку или сетерка њу.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу. Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре.

Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу. Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре. Никакве лекарије нису јој помогле.

— Ту нема опасности. — Но ви сте чудни људи! У мору се купати! Ја сам читао у Кенђелца „Јестествословију” да месец вуче горе море, па онда опет спушта га, и то сваког месеца; па ако се Шамика баш онда купао у мору, кад су се валови

— Ето видиш, нема ништа, јесам ти казао? — Је л’ могуће да је такав свет? — рече и уздахне. — Е, свако себи вуче. Такав сам и ја. — Па шта ћемо сад? — Све је прекинуто, тражи другу!

Црњански, Милош - Сеобе 1

својим плачем, молбама, пољупцима, успела да Аранђела умири, да га освести, да га одврати, да то не чини, да је не вуче за собом у пакао.

До дна међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође, и како га вуче глас неки, у њему, обећавајући му нешто ванредно, при свршетку.

До дна, међутим, у себи, осећао је да је немогуће да све то тако прође и како га вуче глас неки, обећавајући му нешто ванредно, при свршетку.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

годину. Добро је кад човек вуче за собом неку жицу док силази у приземље; никад се не може изгубити у животу: његово срце везано је за антену на крову.

Пре подне вуче своја колица, гарав, никакав, а по подне — господин човек! А на колица закачио аутомобилску таблицу СД-24-З6-12.

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

МЛАДОЖЕЊА: Засад нека остане овако пак ћете после ви. ДЕВОЈКА: Ајде, кад сам погрешила. (Вуче.) МЛАДОЖЕЊА: Дакле: „Перете ли зубе?“ ДЕВОЈКА (чита): „То мој обичај није“. МЛАДОЖЕЊА: Ово баш није истина.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Она се обликује на граници између постигнутог израза и формалног експериментисања, али нити вуче уназад, нити унапређује израз. Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

НАНЧИКА: Не знам, но чини ми се да ови народни комисари добро пролазе. Код Милопића толико се вуче да свима већ пада у очи. ЖУТИЛОВ: Тај много пљачка. НАНЧИКА: Зашто и ти не гледаш то?

Милићевић, Вук - Беспуће

Гавре га је добро запамтио у тим данима гдје се, као сјенка неког црног облака, вуче кроз кућу, подупирући се на дебео дренов штап и застајући да се одмори, с главом погнутом и очима упртим у земљу; тек

како њезина нога иде с камена на камен, како се повијају њезине хаљине по тијелу; он не осјећаше да иде, већ да га вуче за њом нешто јаче од њега, и он хиташе а да није знао шта је то што га носи, не марећи за камење које запињаше за

Он га је осјећао у себи као терет који га вуче земљи, који му не да да се крене, исправи, пође; који га је обухватио својим великим, неприродним рукама и стеже му

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Носио пилиће у варош — или тако ухватио веверицу или лисиче — па се луња и вуче по три дана по вароши док прода — од њега, дакле, добије Максим једно прасе.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Тешко му се, тешко раставити, Али шта ће када мора бити, За њи срце њему младо туче, Али нешто на далеко вуче, Он не може више одолети, Па се вине и у свет полети.

Ој Карловци, лепо л' живе туде, Ал' што мора бити нека буде, Та и мене нешто даље вуче, Ево пружам свога раја кључе.

ИИИ Миле ђипа, оће да утуче, Мируј море, изешће те Вуче. ИВ Ал' ваљане ми имамо главе, Штета само што су нам без главе. (1847, 11.

Тад је узе мртву по сриједи, Па се вуче по тврдом камену, Кано соко кад покрха крила, Довуче се до накрај бездана, Па са Фатом у њега се сруши.

„Ајдмо, брже!“ она кара, Он грлећи одговара. 39. На канабе јоште седа, На своје је вуче крило, Чедо види да је беда, Па се њему попустило; На крило му млада паде, А он ми је љубит стаде. 40.

окле ви ту?“ — „Пст!... не збор'те, чуће мати!... Брже, брже!“, кара луче, Па г' у собу собом вуче. 116. Што ће јунак, уђе с њоме И затвори лака врата.

“ XXВ Она вуче: „Оди! оди!“ Узаман се јадан труди, Већ је ето, већ у води... Помоз', Боже! Да л' с' пробуди? Да ли беше све то

Јесте младо јоште момче Вуче, Али гледај како Турке туче, Сад за пушку не беше времена, Зато скида главе са рамена; Ал' задоби четир грдне

Врат' се назад, врати, мрки вуче, Не бој ми се, тај те не утуче! То је била најпотоња мука, На самрти задрктала с' рука, Ишчупала траве нешто мало,

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

у тамној долини, и страшног бљештавог мјесечевог пожара, хладног и невјерног, који расте над хоризонтом и силовито вуче у непознато.

— Па да промијени човјек. — А што би мијењо? Мијења се кобила кад неће да вуче. Какво је онда чудо што дјед није успио од Саве ништа извући ни својом напоменом о „беспослици“.

Што дужи живот, и синџир дуљи, и још све тежи, земљи те вуче. Нејасан при мјесечини, слуша га брат Раде пажљиво и, не трепћући, разумије човјека.

То уморни чобанин, грешни најменик, мртвима воду вуче, свеци му помогли да још боље утврди сан. Тргне се Сава, трепне и онда дода, као правдајући се: — Добар је ипак бог,

Док се уз пут добро исплачем, можда се ја и повратим, бабе ми је жао, а сад, засад ...пусти ме, Дуле, брате, срце ме вуче . . .

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

А ни Имотски није далеко, чуће се. Боље да ја гледам своја посла. Нико ме не вуче за језик. Мој Ахмеде, прави се ти луд, ако си паметан! (Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају?

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Требало га је само видети, кад нешто подиже или вуче каква натоварена кола, а на лицу му се не види ни трага од каквог напрегнућа, умора или неугодности.

Док стрина ћуташе, ништа; али кад је стриц ухвати за косе и, обвив их око своје руке, отпоче да је вуче и дрмуса кô луд по кући, стрина тихо, угушено, писну; Станоја кад чу стринин писак, ослушну, да се увери да ли је

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

зато им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака, има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси; њојзи треба дати уже, па ће се оканити.

Они им брже баце две метле, а девојке се смире. Пошавши мало унапред, а то бунар, и на бунару девојка вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани.

Он им сад каже све, и пита их јесу ли видјеле старца од палца са брадом од лакта, а о њој вуче букву. Оне га упуте одатле да иде даље.

Пошто вук и Рудоњу смири, онда кидише пут Бијелоње. Бијелоња му рече: — Зар ћеш погазити вјеру, вуче? Вук му одговори: — Није вјера тврда у јачега!

га неки његов пријатељ у шуми где сече дрво за обруч, да поправи кацу, па му назове бога: — Добро јутро, пријатељу Вуче! — Сечем обруче, — одговори он. — Како си, јеси ли здрав? — Чини ми се да је прав. — Шта ради стара прија?

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

6. МАГА, ПРЕЂАШЊИ МАГА (небрижљиво обучена и неочешљана, у папучама; кад иде, вуче ноге и речи развлачи): Помози бог, брацо! МАКСИМ: Ево паметне и ваљане газдарице. Шта си ти данас кувала, Маго?

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

- Стојим а летим нâјлепшој међу змијама лепим. Треће певање Рајска благота: зверје трепери, пиринач вуче мравиња војска; запад је исток, олтар без двери север и југ су жаришта воска.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у малој кући

“ „Остани, куме“ — лија све гуче, моли га, зове, за руку вуче. Ал јеж, тврдоглав, оста при свом. „Дражи је мени мој скромни дом!

“ Као труба Сивко њаче, пијевац громко кокодаче, Жућа вије као вуче, а Цицибан мијауче.

Алај ме срце сланини вуче, само је деда држи под кључем.“ Код пете чаше дедица Триша пијано буљи очи: столица игра, врте се чаше, риба из

На Јапри никад не стану млини, никада добри не умру старци. ЧУДА У МАГЛИ Дебела магла вуче се реком, пена од снега мешана с млеком, завија врбе копреном лаком, пернату чавку, зеца са длаком.

Чудан је коњиц у тате мога, клизи, не иде касом, за собом вуче стотину кола и звижди снажним гласом. Вијори за њим димљива грива, бела, црна и сива, брже од ветра по свету јури

За песме спремна, за приче главна, за успаванке нема јој равна. Љути се ретко, никад не туче и само каткад за уши вуче.

Ерина крава. КОБИЛИН ОГЛАС Пожури, Вуче, дуго те тражим, пола сам шуме обила, да ти копитом пошкакљам зубе. Воли те стрина

“ После тога у град оде, и не проће чак ни сат, а он справу чудну вуче: ватрогасни апарат! „И ово носим са собом горе, да муње гасим и метеоре.

Ко је у праву, иди па питај! Ту су задаци, ево па читај. КОЊ: Проклета јесен! Шта има горе? Вози се, вуче, поваздан оре. Вечито цима уздама Сима. Ах, кад ће зима? Једино тада одмора има.

ХРЧАК: Кад јесен дође, брат зна шта ради, команда пада: дружино, кради! Жито се вуче, кукуруз круни, подземни амбар ципом се пуни. Ко се због ове лепоте буни!

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги — И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. СУМОРНИ ДАН Киша сипи...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Сад бирај, царства ти се нуде, битка се и кроз облаке вуче. Зло је и горе, иза гроба се опет туче и добру твоје сени двојници худе.

војника Татару откресан брк Словенин оде низ тарабу проклету пртећи на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

ДАНИЦА: Не, али стара жена, па сам узела да је заменим. АГАТОН: Па да, ви сте млађи и, разуме се... СИМКА (вуче га љубоморно за пеш од капута те прекида разговор). ДАНИЦА (пошто их је све послужила, одлази).

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Али коњ ме је носио, већ смо близу, и чујем где војници говоре: „Мртав Аустријанац“. Непријатно ми је, али ме нешто вуче баш тамо. Идем као у неком бунилу за осталима и, задржавајући дах, гледам са ивице пута у јаругу.

Ваљда је само искра свести трептала. Покушавам да се дигнем, али ме нешто неодољиво вуче земљи, и, ослоњен на руку, кретао сам главом, док ми је у ушима нешто пиштало, а пред очима трепериле разнобојне

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Нову официрску капу накривио на десно ухо, а сјајну никловану сабљу пустио те се вуче по земљи и звецка кад удари о какав камичак.

Она се осети као да се нагнула над провалијом, нагла се и већ губи равнотежу .. оздо из црна бездана вуче је нека сила и она не може да јој се одупре, она и не покушава да се врати, јер осећа да то не може бити, и њу обузима

Гојко изгледаше тешко болестан. Час га видиш да се једва вуче преко дворишта, главу тужно оборио, очи гледају невесело, страдалнички, а по целом лицу разлила се она суморна

малу чисту собицу, бацајући зраке на кревет у једном углу, над којим се наднела стара суха жена, па нешто трља, вуче, шта ли ради. Види се и покривач и под њим нека нејасна маса...

Од синоћње несвестице осећа се веома слаба, једва се креће. Волела би да изиђе до своје деце, и нешто је јако вуче, али чим стане пред огледало, тргне се, јер види да се мора још седети. Проклети нокти! ...

Она пође за њим без устезања, не покушавајући да ослободи своју руку, коју је Гојко стегао као клештима, па вуче и јури напред.

Као да га нешто вуче натраг, притеже га снажно и не дâ му пасти у зло, али се он отима од тога невидљивог саветника, хоће напред и све

»Ето, и то сам видела! ... Вуче ме нека невоља напред, а осећам да не треба ићи. Свеједно, сад бар знам да сам... да сам...

Скочи с кревета, па с највећом грозничавом журбом стаде се облачити... Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се...

Тресла га је права грозница и све га нешто вуче да легне, — глава му тешка... вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се...

вуче га земљи... боји се да не падне на под... Али се он отима, напреже се... Има нешто јаче што га вуче напред, што му је обузело целу памет, па мора само о томе мислити...

Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама... Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на ногама, дише некако врло брзо, али се он очајнички отима, не марећи ни за болест ни

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ГИНА: Обрадоваћеш се ти, кад ти кућу напуне стеницама! Ко зна куда се све то вуче и потуца! (У љубичастом купаћем костиму, бришући дугу расплетену косу, са реке долази Софија) СОФИЈА: Видите ли ону

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Погрешити у томе значи изврнути мрежу и лов. Пред нама се после мрачи и мотор стоји. Мрежа му се вуче по води, као дугачка коса. Ми се вртимо око ње и кружимо. Сунце је тек било зашло и вода заруменела.

Нови је све више бледео, а стене и пучина били све тамније љубичасти. Док су ми тумачили каква је мрежа и како се вуче на дну мора, како се риба стиска у њој, испричаше ми и сто својих јада.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

свака шушка нешто за се, па и групице прскоше и узеше се за руке све два и два, те један другом говори и доказује, вуче један другог за рукаве и меће руку на уста. Опет се састану сви, и опет сви говоре. — Браћо!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

у сјајно небо, у онај заносан трепет, па се јединиш са тим високим светилима, чујеш њихов шапат, осећаш како те машта вуче у висину и ствара безброј младачких снова, и ти живиш другим, чаробним, животом, па ти је тако лепо, тако слатко....

Сетих се Јова и Милице, па ми се мисли почеше да бркају... Тргох се, неко ме зове по имену и вуче за руку. Павле зове на вечеру. Приђох соври, а тамо се радници већ умивају. Умисмо се и поседасмо.

Па онда лепо сви уседну на кола са белим коњима и возе се у велику шуму коју зову Топчидер; ту Бора трчи по парку и вуче своја ручна колица... воде га к рибњаку где баца рибама кифле ... И одједном нестаде свега тога...

Али пусто ђаконско срце: зна да му нема више од једне чашице (поп Цуца је велика циција), и опет вуче, вуче... Елем, тако они мене, као и сваког млађег, слабо зарезују, а добро товаре...

Али пусто ђаконско срце: зна да му нема више од једне чашице (поп Цуца је велика циција), и опет вуче, вуче... Елем, тако они мене, као и сваког млађег, слабо зарезују, а добро товаре... А ја се видим да сам млађи, па ћутим...

Том приликом се сви жале мојој жени, како им се не мили своја кућа, како их све нешто вуче овамо... Истина, и тешко им је, није вајде.

Дете диже главу и усијаним, жудним погледом стаде мотрити: »да није тета.. ..?« Ах, тешко је! ... Вуче се као сенка, оборене главе, помућених влажних очију, бледа лица. Неки пут одједном јурну сузе, па лију, лију...

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (подозриво): Не знам ни ја. ЈОВИЦА: Јер ту треба наћи човека, али таквог да му се не вуче реп. А где ти је данас такав? Ето, на пример, мислио сам нешто и на тебе... ЈЕВРЕМ (престрави се).

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

На сваком ћошку Мића стане, одмори се мало, попљуне шаке па запне и вуче. Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!

Онај само хучи и јауче и одупире се ногама, а Мића запео па вуче јуначки, теши га и вели му: »Не бој се, брат Благоје!

»Пасја зуба, ако ко бога зна!« вели зубобољни. — »А-ја, уморих се ка’ Бошњо кад вуче којик уза Саву!« вели Мића. — »Е вала ти, брате Мићо«, вели Благоје.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Грађа је нешто друго. Дугим длачицама? Дугачким! А време је дуго, предуго, Нарочито када га — о, Даничићу, о Вуче! — Проводиш с мамлазима који неће да уче!

у капљицама кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије, са свим што у дугој години роди на стаблу, на земљи и на води; у праскозорја маглена, сива

Сваки нас посед у гроб вуче! Богатство је грожђе кисело! Кад ништа немам, све је могуће, Што имам то ми је давно пресело!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кад се по дну мора, у океанској дубини, вуче велика рибарска мрежа у облику разјапљене кесе, ова извлачи на површину воде каткад богат лов, а понекад баш ништа.

Тако је запажена ова интересантна чињеница: кад се рибарска мрежа вуче по дну испод какве јаке океанске струје пуне морских животиња, има се изобилан дубински лов; то долази отуда што

за лов у великим морским дубинама све су облика разјапљене коничне кесе коју брод, помоћу дугачког металног кабла, вуче по неколико часова по морском дну.

На самоме доњем врху кесе везан је комад олова који кесу вуче на доле и не да јој да се она при спуштању пребаци преко оквира.

лако изокрену, преврну, и кесу што треба да гута рибу на коју наиђе, пребаце унапред, у место да она заостаје и вуче се отворена.

се погонске машине зауставе, затим да се крену лагано уназад, а да се пусти у рад парни строј за намотавање кабла који вуче мрежу.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Стара груба справа давно ми је знана. Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда. Вуче бедно кљусе сипљиво и ромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

Распали се Мићуновић Вуче, па се Хамзи попримаче близу: „Какво Влаше, крмска потурице! Ђе издајник бољи од витеза? Какву сабљу кажеш и Косово?

То је вама доиста срамота, јер је вама понајближе доћи. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Немој, Вуче, и остала браћо! Давно бисмо на састанак дошли, но се нешто ружно догодило, те смо ви се мало одоцнили.

Крупно нешто учиш у памети, — збили ти се снови на Турчина! — а ја зебем од много мишљења. ВЛАДИКА ДАНИЛО Слушај, Вуче, и остала браћо! Ништа ми се немојте чудити што ме црне растезају мисли, што ми прса кипе са ужасом.

ВУК МАНДУШИЋ Глете, људи, лијепа сарука! Ђе га купи, ага, аманати? АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Нијесам га, Вуче, куповао, но ми га је везир поклонио кад сам љетос у Травник ходио. ВУК МАНДУШИЋ Љубови ти, набави ми такви!

Даћу вола за њега из јарма. АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ Ја ћу ти га поклонити, Вуче, тек ако ћеш да се окумимо; мило ми је с таквијем јунаком.

КНЕЗ ЈАНКО Дану, Вуче, што оно збораше за нашега Бана Милоњића? Је ли чегрст каква међу вама? ВУК МАНДУШИЋ Није, брате, ништа међу

ВУК МИЋУНОВИЋ А како те, збиља, дочекаше? ВОЈВОДА ДРАШКО Ко м' у зли час дочекивâ, Вуче? Ја нијесам ни познâ никога, а камоли да ме ко дочекâ, н и она ружна мјешавина не ваше из куће изаћи.

У то ти је прошло по вијека! ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче из Љешева Ступа, узми гусле да нас разговориш; кад је добро, нека је и боље.

(оставља гусле) ВОЈВОДА БАТРИЋ Дану, Вуче, немој прекидати, разговора без таквога нема. ВУК Не умијем, војвода, па је лепше оставити.

ВУК ТОМАНОВИЋ Седам братах, сви седам једнаци. КНЕЗ ЈАНКО Хоће ли га осветити, Вуче? ВУК ТОМАНОВИЋ Хоће, кнеже; али што за фајду? КНЕЗ ЈАНКО Како зашто? Што говориш, чоче?

Јесу ли те у Млетке шиљали? Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио? ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање! Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ.

ВЛАДИКА ДАНИЛО Ђе вјештице, што говориш, Вуче! Нема тога ни у једну књигу. Сврх мене се сви овде куните, то су бапске приче и мудрости; него лаже ова бабетина, али

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна... док, а то одједном, изненада, сву је не обузме оно „њено“: снага јој у часу затрепери и сва се испуни

Час пође лако, умори се. Једва вуче на босим ногама оне спечене папуче, час их изује, узме у руке и потрчи. Али опет сваког се часа зауставља: или да

За све Маркове браственике био је он као неко вуче, неко дивље младунче, које они треба што више да припитоме, што више да му угоде.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ „Није то, није то!“ прекиде је он. „Тебе срце вуче тамо... богме, као свакога к своме, а...“ „Није то, није то, Стане!“ понови он. „А амо те не веже ништа, до...

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Врви војска као челе из улишта. Вредан као пчела. Врти се као лептирица око свеће. Вуче се као пребијена змија. Глади се као мачка. Гледа као маче у тиче. Гледи ко змиче из траве.

Више би попио него би бискуп благословио. Више има дуга, него власи на глави. Газда празних јама. Да га земља не вуче, полетео би. Да га објесе, донео би кући вјешала. Да га човек пошље по смрт, могао би се наживети.

тога потреса и Наум и Климент на један мах примете како се уже на својим крајевима трза као да га неко с друге стране вуче.

А у вука зелена долама, А у зеца гаће шаренгаће, Не чудим се вуку ни лисици, Већ се чудим зецу у гаћама: Куд се вуче, како их не свуче, Куд се вере, како не подере! 9 Гргутала грличица Више млина дреновина.

Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја доведох мрка вука Да закоље шуту козу. Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја набавих бојно копље, Да ми копље вука боде.

Ја набавих бојно копље, Да ми копље вука боде. — Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље.

Ја наложих живу ватру, Да изгори бојно копље. Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја наврнух мутну воду, Да истули живу ватру.

Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја доведох вранца коња, Да попије мутну воду.

Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја донесох бојно седло, Да убије вранца коња.

Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја донесох малог миша, Да преструже бојно седло.

Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти. Ја донесох малу мацу, Да изеде малог миша.

Не хте вранац воду пити, Не хте вода ватру тулит’, Не хте ватра копље горет’, Не хте копље вука бости, Не хте вуче шуту клати, Не хте шута пелин пасти, Не хте пелин брду расти.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

63. Мотовило вило, по гори се вило, кући долазило, соли не лизало. 64. Мртво живо из шуме вуче. 65. На царевићу без узла кошуља. 66. Навр пласта шака шаша. 67.

145. Црвен трчи по путићу у црвену клобучићу: аса са! црвен ти сам ја. 146. Црна кера за собом бело црево вуче. 147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150.

“ Кад мало час, али ето ти гвоздена човека. Велики је, страшан је! вуче буџу за собом, све оре земљу, иде за њим бразда као да осам волова оре.

за то им треба дати по метлу, па ће се смирити; мало даље од тих девојака има још једна, која полева сав град сама и вуче воду на својој коси: њојзи треба дати уже, па ће се оканити.

Они им брже баце две метле, а девојке се смире. Пошавши мало у напред, а то бунар, и на бунару девојка, вуче воду све на својој коси. Како их девојка опази, остави воду, па полете на њих. Они јој баце уже, а она их се окани.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

па Јагодина... па Смедеревска Паланка... Кад се на карти повуче линија, истина, иде мало у цик-цак, ал константно вуче на север, према Београду... Ал где је ту Београд? ТАНАСКО: Много му вреди причати! А и онâ, са свећом и амрелом!

(Уморна, уплакана, неуредна, држећи у руци џемпер који се вуче по поду, улази Јагода.) ЦМИЉА: А, ево наше удаваче! ИКОНИЈА: На шта то личиш? Оћеш нешто да попијеш?

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Пауза. МИТА и АНЂА (излазе из кујне. Мита готово силом вуче Анђу за собом; пење се, чистећи успут одело и загледајући се; Анђа за њим скрушена).

Сигурно од суза. Сигурно, кад на вуче на главу јорган, он, пошто зна да га неће нико видети, плаче тада, и отуда свако јутро нађем ја онако јастук, где су

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Хајде сад да вуче мјехове у вигњу, да удара великијем маљем или да растоварава и на плећима носи вреће угља што би возом дошле; да у

А кад Букара не требаху ни млинар ни ковач, онда га одиста требаху возари, да вуче сплату, у којој они сјеђаху смијући се и пушећи. Па га требаху сваког часа Балеган и ђаци, а увече говедар.

Па онда побјесни, те се и фратри и слуге одмакоше. — Држи, Грго, држи! Букар вуче што игда може, тако да му је оглав длане прежуљио, па најзад потрча уза њ мало. Коњ оте мах и потече у сав трк.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Ова песма споро улази у тмину: Ја не видим више од ње помрчину И осећам само тешки тамни звук Како моје руке вуче у даљину. ЈЕДНО СИГУРНО ВЕЧЕ У једно сигурно лето Топло као кап плача Ходаћеш туђ низ све то Заклоњен зидом шетача.

Повијене главе крочи. Олињалу вуче длаку. Ал кад на трен дигне очи — Свако види своју раку. Боцкају га деца крадом, Ал он као да не хаје Но зури у даљ

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Дрхтавица је све гласнија. Мислим, пуцкају кошчице риба, јер се под леденом кожом, топла као крв, вуче заробљена река. Зажелим да је избушим ножем и огрејем прсте на њеном топлом шикљању.

Сео бих и размишљао о нечему. Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто. А вуче ме себи човечина с подигнутом руком.

Ледене мотике пргаво ми налећу на главу и руке, а она ме за ноге вуче у свој оковани трбух. Е, нећеш ме сад, кажем гласно и опсујем, јер тако је било кад је у мој шанац на Шуматовцу пало

је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче конопац плашећи се тишине, неко га шчепа за руке отимајући му конопац, тучана маљица преплашено затреска по бронзаној

Истераће је, истераће је... Као да му се одвалила чеона кост, И корица мозга зебе и боли; по њој се вуче четкица сна, длакава, оштра, и не престаје да боли.

Њене мисли не могу да се успну до дана који се полако за маглама вуче. Он иситњено хрче, и тако јечи као да је то последње што још може да учини. Све остало је погубљено.

Он је виновник несреће која ће погибијом села да се сврши. Толу ће првог. Кад приђе звонари и виде како Тола лудачки вуче конопац и по такту звона млати главом, мушкарачки га шчепа за руке и гурну. — Будало блесава! Лудаче! — виче.

Сад смо, људи, начисто свршили. ...Једва вуче ноге, ноћ је, враћа се Никола. Неопажен од паса, ушуња се у сењак и поред стога клону на снег.

Рука му се трза у крст по помрчини, страх је гомила над њим, а кроз њега, тишину и маљаво шушкање лишћа вуче се дуг јаук, онај из Симкине собе. Ћорђе мачјим корацима дође до прозора и прислони се уза зид.

Ја волим чистоћу.“ И Андра ти као млад шегрт сагиње главу и вуче брезовачу. Ћорђе Катић... Сељаци му љубе колена, на дукатима спава, дна вранца му вуку фијакер, слуге као керови

Једва проноси главу и пригушен хропац. Не од жалости. Од страха. Нема куд. Нешто га вуче уз неравну узбрдицу ка дрену. А побегао би. Не може. Мора да се довуче До дрена. Паде па скочи као да је у гроб упао.

Боже, зар ниси могао мене да мимоиђеш? Све, значи. Ја све да платим. Пас по калдрми вуче трупац. Опет кашаљ. То је она. Ђорђе јекну кроз нос и полако пође у кућу. Тако мора да буде. Нема куд, мора.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Жалосно опуштених крила само се вуче по стази, и пишти: — Како да полетим? Нећу да будем врабац! Зашто врабац? Има и других птица...

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Тешко му се, тешко раставити; Али шта ће, када мора бити! За њих срце њему младо туче, Али нешто из далеко вуче... ............................. .............................

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги... И киша досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. В.

Један мали вранац окреће га тромо, Малаксао давно од тешкога труда; Вуче бедно кљусе сипљиво и хромо, Бич га бије, улар стеже, жуљи руда. Вранче!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

„Сини - каже - огњем створитеља! Ти си искра за небо створена, бесмертнијем Богом помазана. Шта те к људској вуче колијевци, ђе кукање и плач окруњено, ђе вјенчана глупост са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

узајамна дејства двају тела су увек једнака, а противног правца“. Свако тело које притискује или вуче једно друго, бива од овог истом таквом силом притискивано или вучено.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Је л' предратна костобоља?“ А он ме вуче за капут, показује главом на Николу који је задремао и вели: „Ви знате муж последњи види. Ето и он.

Он се крути, успија уснама, забацује рамена назад, и још се више мршти. — Зашто си на рапорту, блесане? И вуче га снажно за уво командант. — Го... го... гос... подине... пуковниче... а... а... а појма немам!

Узме дугачку чакљу и обично закачи за тур или за јаку па тако вуче и скупља модре и укочањене војничке лешине, разбацане око станице, поред пруге или на самој прузи и слаже их у дубоке

Ја куражно изиђох, а врата зацврчаше. — Е сад, Стеване! Па се слушаоци испружају и протежу, док Стеван вуче, један за другим, два дубока дима из цигарете од влажног дувана. — А напољу ветар бесан, луд.

само да је без кривице остао без рада и да ће то страшно погодити његову породицу) окренуо нагло и продужио да се вуче кроз шарену гомилу света с обе стране тротоара.

Написао сам ти само ово неколико реди, и већ ме нешто вуче да престанем и одвраћа ме од намере. И после сваког реда све жешће.

и, црвен као ватра, да се бори са оним упорним речима, запињући из све снаге да изговори свакоме познати стих: Пази, Вуче, сад Обилић туче.

Дакле, Лепир Алекса (укршта свој мач са мачем Вука Бранковића и прети): — П... п... пази, вели, В... в... в..... Вуче, сад О... о... Обилић туче, тудека, водека, садека. Г... г... гледај, кнеже, тудека, водека, садека, к... к...

А он све тражи по оном раскомбусаном роману и онда санћим налази, па вуче плајвазом линију и чита: — Ево, вели, једва нађо’, страна лева, нумера десна: село Врањска, снаша лањска; врца, врца,

Окваси мало образ из неке барице оданде у авлији, а и не сапуња, па вуче, вуче, али ни длаке: више очупа и одере него што оним бријачем осече.

Окваси мало образ из неке барице оданде у авлији, а и не сапуња, па вуче, вуче, али ни длаке: више очупа и одере него што оним бријачем осече.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Дугом вјежбом изоштравало се то ново чуло. Чинило ми се да осјећам како ме чисто тјелесна гравитација вуче према оној страни свијета. То стремљење предочавало ми се графичким знаком стрелице.

Замислите само: то уклето гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје по једну карику.

Бубуљичави, погурени, лоше одјевени младунац који се вуче прикрајком улице пун хемунга и латентних грдно љубавничких аспирација, подобан је да, за један чудотворни крем против

Народ, исто тако природно, тежи к остваривању својих. Држава вуче на своју страну, а народ, опет, на своју. У том натезању држава је редовно лукавија и организиранија, народ је

Даље, све се развија само од себе, својим нужним, неизмјенљивим током, и вуче писца за собом као пса на ланцу. Блажена наивности неупућених који мисле да писац пише оно што хоће! Таман!

ЛXИИИ Чудно се рађала та носталгија! Задуго нисам схватао што је то што унутра копка и куда ме то вуче. Једна нова жудња на помолу или једно зачахурено сјећање које још није прокљувало своју љупину?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Куд ће сад ? — Рекли су му да удари на Јеловичке планине, а то је баш поред његова села. Тамо га вуче неки снажан магнет, коме он не може да нађе отпора.

— Богме ће то бити... па сад продужују старо познанство. Јест, то је. Али опет: који ђаво њу сад вуче к њему? Она зна да је разбојник, и све... па опет... Хм... женска посла — ђавоља посла!

— Право рече нама Вујо да су то луда посла — проговори Пантовац, љутито, кад изиђоше ван дворишта. — Који нас ђаво вуче у цркву! ... Стид ме је, вала, од самога себе. — Ако се стидиш, ниси морао ни долазити — одговори му Станка.

— Ама који то вуче на другу страну, кажи ми га по имену! Ко то тражи ортачину са мном ?... Деде, кажи ми га, па ћу се ја рачунати са њим,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Насусрет му је ишао један човек који је завезао дванаест натоварених кола за појас, надувао гајде те свира, и вуче сва кола. Кад јунак срете овога човека, замоли га да га негде сакрије, јер га неко гони.

Продужи колар да вуче своја кола, па и заборави на јунака у чакширама. Кад би вече, хтеде колар да седне, а поче јунак из чакшира да виче:

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Све то стоји на гомили тренутака У нереду, по прошлости разбацано, Док њу време вуче некуд, некуд носи И односи без отпора и лагано.

Гле, како се нија И иде боја преко ветра, грања, Уставља неред и тишину свија И дугу вуче! Откуд ове зоре У часу када коб и очај сања? Да клетва није, или нешто горе? Немоћном подсмех?

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Имао сам осећање да ме Ригеров утицај вуче на једну страну, а да ме Палацки охрабрује да идем у супротном правцу који сам већ изабрао под утицајем чешког

занимало питање брзог превоза у Њујорку и имао је пуно идеја, али му очигледно није било јасно какву врсту електричне вуче треба да примени. Неколико година касније и то питање је рашчистио. Посетио је Будимпешту 1894.

Систем вуче на њујоршкој подземној железници је практично исти онај који је био предложен Парсону, главном инжењеру, и он га је

као, на пример, Стилвелу, главном инжењеру Најагара Пауер компани, Спрегу, добро познатом пиониру електричне вуче и проналазачу система са више јединица без којих би систем наше подземне железнице био практично немогућ. Између 1890.

Али ту се морам зауставити. На себи осећам тешку руку верског фанатика која ме вуче доле. Његов ледени прекорни глас опомиње ме да богословље не дозвољава такво тумачење речи из књиге “генезе” које не

Ћипико, Иво - Приповетке

Светлост се напоље разасипље, насупрот се кући одблескује и захвата главе некојих Загораца. Тргом се однекуд вуче старица; уљегне у отворени дућан наврх улице и из њега се врати с купљеним хлебом у руци.

зраку што одозго с прозора к њима долази да им навијести да је над њима негде јавило се сунце и — жеља их за њим вуче.

Он је избије и, онако љут, вуче је за собом. Поведе је у једну крчму, гдје испи по литре вина, па кришом измаче се. Дијете га чека и чека и сада, као

Гледају у свијет што поред врата пролази, и пију помало. — Гледај, Лазо, псето вуче колица! — рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила.

— А ти си се плашила. Ха, сад си већ моја!... Нема већ разлога да се отимаш. . жено моја! — и, говорећи, вуче је к себи. Антица се чуди његову заносу: она га познаје као млакоњу.

'Ајде, жено моја! Диже је за руку и низбрдицом вуче за собом. Кад стигоше к мору, у хитњи укрцаше се у чамац и возе прама шкољу. — Боље упри !

— пркошљиво, стријељајући га очима, окрете се она прама њему. Марко је шчепи за главу и потегне к себи, па је вуче према сандуку. Она се отима, но он је шчепи за врат јаче и, тетурајући с њоме, нагна је на сандук. — Ту је!

Куњајући, осјећа њен поглед над собом, и неколико пута опази њену руку да се лагано вуче око његових образа, као да хоће да га милује, али лијен је да се прене и одбрани...

Помњиво загледа око ноге да се откуда не назре крај новчића. Неко најпошље зовне. Он полако вуче ногу натраг и вели мирно: „Стани, моје је!

Ту море увијек жамори, а подаље, у увалицама, мирује и вуче испрано, бијело жало, а чисто ме у души нешто стеже када гледам у та засјенута затишја, откуда пуца поглед на широку

И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази. —Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока! И граја бива

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

АНКА: Да, господин зет. Он чека у предсобљу. ЖИВКА: Реците господину зету: нека ми се вуче испред очију, нећу да га примим. АНКА: Али господин каже да има званичан разговор.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

15 У хладној и разграђеној кући разграђен је и свеколики породични ред: свак узима што му и колико му треба, вуче за собом предмете и оставља их не марећи за друге укућане; деца Софкина из наћава извлаче комађе хлеба, витлају њиме.

изнутра навире нагло уобличава у један вид телесног задовољства: „Онда би почела да иде не знајући зашта и чисто да се вуче као болесна . . .

Као треперење голуба. Као да се брани, отима од воде која га к себи вуче и хоће собом да свали у тај понор”. 181 И ту где голуб (то је симбол љубави) крилима трепери, очајно се отимљући од

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Пред сам полазак узео је још једну жену: нашао се јунак Арнаутин и поклонио девојку једном таком човеку којега вуче срце на исток, за својом вером, како се одмах објашњавало... Прележанин га бејаше примио сасвим својски.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Лековито се ори твој мушки српски глас, На твоја уста збори Србије драге спас. И то ме к теби вуче из мога злобола, — И ја бих чисто хтео соколит’ сокола.

Ено се Срби мире, Сви које ум и срце Ка једном циљу вуче, — Ал’ мисле једни ’вако, А други мало друкче. И то је ваљда зато Да буду светла лица Кад сване видовданска

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече.

Краков, Станислав - КРИЛА

Црна линија гребена је све ближа. Већ је скоро ту пред њима. Опет сан вуче за отежале капке. Тела иду једна за другима и клате се равномерним тактом. Сс... Ритам је пресечен.

Бар неће мор ати више амалски самар да вуче. А у белој бараци је било увек исто. Мија је стално лежао уздигнутог кука. Бол је био већ једнолик и умртвљен.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

РАДАК: И сад си као кип: На твоме лицу кап не остаде Од оне крви што нам казује Да живот куца још у грудима... Вуче! Подај му нек’ се напије — У пљосци биће ракије — Нек’ се окрепи...

ГЛАВАШ: А ви стојите?... Ал’ сте блесани! Или чекате ту да издахне Од силне глади, очигледице? Хајд’ иди, Вуче, вод’ га колиби!

“ Бога је живог строга заповест; Па кад је, ћутећ, гази калуђер, Нека је горски врше синови... Хајд’ иди, Вуче!... А кад му вина Капљица жарка груди разгреје, Те већ у срцу живот закуца, Потражите ме... ВУК: Збогом, Станоје!

О, хо! Знам ти сад Јазбину мрачну, вуче грабљиви! Па ту си хтео да је сакријеш Очима бистрим будне маћехе? Д’ ако би сунце свету убавом Прикрити умô

Хеј!... Овамо се види ватра! Бих се заклео да су наши! РАДАК: То је Вук. (Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!...

(Виче.) Овамо, Вуче!... Амо слободно, На невољи те чека побратим, Са живом жељом да те угледа. Овамо, Вуче, хеј!... Иди, Порфирије, Што можеш више дрва товари, Нек’ лиже пламен горе у небо, Да ми се браће сито нагледат!

Вук напред, а за њим Исак, Ђенадије, Стојан, Ана и Бошко долазе. Пређашњи. РАДАК: Добро ми дошô, Вуче, брате мој! ВУК: Боље нашао! РАДАК: И ти, Исаче, с браћом честитом, Са бегунцима, добро дошао! ИСАК: Добро, богами!

Дете ми враћај, вуче грабљиви! Ти си га заклô оштрим зубима! Или порицат мислиш истину? Та, ено, пена крви његове По уст’ма ти се лепи

Пасторче тражећ, ту је јурила!... Радаче!... Вуче!... (Узима једну троногу столицу и седа на њу.) Шта ми је сад?...

(Баца пушку доле.) И ти си тешка кô од олова! Радаче!... Вуче!... Где сте сад?... (Радак, Вук и Исак улазе.) РАДАК: Шта је, Станоје? Што си нам данас тако клонуо?

ВУК: Боје се потере... РАДАК: Боје, Ал’ могу лако и залутати; Јер је незнатна, Вуче, разлика Од оне стазе што, кривудајућ, Са главним друмом села везује, И оне друге што, кô низ брдо, Путника вара

горе зелене Гредô сам данас живим очима Насиља турског ремек жалостан: Помамној чети махнит војвода Кроз гору вуче танку кошуту; Она застаје...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Сељак дирнуо вола на Теразијама и жандарм већ га хвата за јаку и вуче у полицију да га казне за злостављање животиње; лончарски трговац на Сави пакује лонце, па не да шегрту да носи

Ја једва уграби' овај проштац, па и то умало ти се не поби' око њега с једним буразером. Уватио он за један крај па вуче и виче: »мој је.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Као хтео бих да идем, и то напред. Али ме нека сила прикива за земљу и као да ми вуче ноге наниже. Окретох се уназад... Наступао је други стрељачки строј. Бугари пренеше ватру на њих, преко моје главе.

Ухватио сам се за некога, који ме подиже, и готово несвестан потрчах напред, као да ме вуче она маса. Нагазио сам на неки муљ, одакле једва ноге извлачим.

Али оне плаве очи Арлетине остављале су засењавајући и дубок траг, и ја сам несвесно, као да ме нешто вуче, пошао низа степенице. Напољу ме обавио хладан ваздух, и већ када сам се удаљио од куће, мислио сам само на Арлету.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Нашто реторика, нашто ли стихови? И без тог су били досада топови. Нашто нам физика? Знамо ми натура куд вуче. Нам нису от потребе јура. Ко је крив, нек' трпи, ко дужан, нек' плати, Ко краде, нек бију, нек главом заплати.

Ја на браву душем, да откинем руку, Која, примерзнувши, терпи страшну муку; Но что већма душем, то њу већма вуче К себи злобно гвожђе, а кум-Глиша хуче. — Забога, помагај! Ход' те амо, слуге, Принесите огња, избав'те ме туге!

Луден Да, бодри Вуче! Љуте из нужде су Премноги добри Сербије синови, И мирни, њежни серцем, душом, Туђем незавидни сребру, злату, Оравши

К свободи отворене двери; Победа ј' правим јунаком скора. Ти виде, Вуче, међ њима храбрствене Там' Обилиће, овде Косанчиће И Топличане, старог Југа Синове, — мачеве огњесевне.

Код његовог шума сваком срце туче, Многог, па и мене, лудост за нос вуче Да, богиње красна, принесем ти хвалу Најбржим галопом на првоме балу.

1844. Никола Боројевић КАРНЕВАЛ Што је дош’о тај заванда, Јер се кући већ не вуче? Чујете ли како банда По сокаку лепо туче, Да навести карневал И весели ноћас бал?

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

би могô Кад би ми знао мудре разлоге У другом веку што сам прибрао Мерећ лукавство исте тазбине, Која нас за нос вуче варљиво... Ал’ ево иде кнез!...

Е, баш сам знао Да тако многоречив разговор Телал тек бива већег грдила, Што крајем својим пјано поводећ За собом вуче тешку мрцину — Баш кô на репу, негде, вуковом Што је лисица санте лепила. КНЕЗ ЂУРЂЕ: Венеција је у опасности.

То није. То је пакао — У коме сам се горко мучио, У коме сам се мрзит учио!... Па шта ме вуче томе камену? Шта ме призива томе пламену? Шта ме везује?

КАП. ЂУРАШКО: Све ближе деру — Само витешки! Као што витезима српског имена У ово кобно доба приличи — Гађај, Вуче! Милоје! Раденко! Катуновићу! С Катуњанима сложно ударај; Знај да слободу своју бранимо!

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу.

Најприје човали чакшире, па чизме пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали пуца.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Ја сам хтео разлог живота да решим И чух глас твој да ме земној сласти вуче, Јер земаљских тајни да ми даде кључе. Твоје сунце ме је учило да грешим. И нећу му рећи да се за то кајем.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Земља ме тамно вуче да починем, Пусти ме, друже, сама. Што нечишћу зовеш мени годи тамно, Пусти ме сама! ИМАЛО МАЛО ГОЛУПЧЕ Имало

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

са уздигнутим коленом и на њему тевтер по коме је бележио вересију, пазар; или, тамо, у магази, како лакше ствари вуче, уређује. Доцније, после њих, већ би долазила баба. По баби Младен је знао да су се вратили са гробља.

Баба, кад он почне тако да упињући се диже, вуче, заустављала би га и не давала му. — Нека, нека, чедо! Знам ја да има. Немој да се претргнеш. Знам ја.

Ћипико, Иво - Пауци

У сну нашао се наједном у некаквој жућкастој бари, усред поља. Газећи преко ње, мало по мало упада у блато и тешко вуче ноге за собом, али сили се и иде напријед, а све више и више запада.

А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе. За њима плашиво вуче се стари „фратар” и моли да му га пусте и једнако вели: — Пригладниће, није га се данас врагу струка окусило!

А тешко му је; вуче га жеља за дјевојком желио би разговора и дјетињег весеља — онамо у пољу, насамо, између зелених маслина, прама сунцу.

Наједном, жеља га вуче к њој... А ноћ пролази, он то лијепо осјећа; жао му је што ће и ова проћи, а да не осјети у њој љубав и миловање;

Рого, брат лугарев, пјева на вас глас; до њега је стари Анте Рајић, а иза балдахина једва сена штапу вуче отац му. Он, кад угледа сина да стоји на ногама, кретом руке и пријекорним погледом опомене га да клекне.

Часом и пред очима гледа доље код мора осамљеног старца Мрса, гледа Крњу, у чијим рукама тешки је криж; иза балдахина вуче му се отац; познаје људе и њихов живот; зна за њихово милосрђе, зна из чијих уста диже се вапај.

Стари се очито љути, и види се: мука му је у животу; а кад пође да што дохвати, једва за собом вуче ноге и увијек се банка једном руком држи.

А кад би се за час смирио, питаше сам себе; ,, Што је то тако силно што ме за њощ.м вуче?” И не нађе одговора ни утјехе, ни у знању, ни у филозофији разних система, ни у ономе што је у животу видио.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

забашурујем поглед дотичући овлаш ивице сребрног пладња на којем је поређана печена дивљач, али ме нешто неодољиво вуче да у мислима пратим покрете његових руку.

Какав би то био рај ако би рајске душе пред собом имале призор једног усуканог Артемија који за собом вуче криву ногу.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

А по каљавом друму, погружен у смерној туги, Убоги спровод се креће. Мршаво, малено кљусе Лагано таљиге вуче, а врат је пружило дуги И кипта досадно сипи, и спровод пролази тако, Побожно и полако. 1886.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

МРАВ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Мили, мили, мали мравак Па по ваздан ради, Лети купи, вуче, слаже А зими се слади. Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче.

Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Љутито): Бадава смо и долазили. И зато хајд! (Љутито вуче Мирона ка капији.) МИРОН (вукући се за Арсенијем): Чекај, бре! Ама не вуци ме! Не могу ја тако брзо, тако силно!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века. Јачи део живота госпа Нолиног био је живот удовице.

Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија. Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе.

Чудно име, а чудан и Шваба, Шваба који не уме да заради! Да се људски окући. Него се вуче од врата до врата, врти онај точак, и купи крајцаре. Просјак!

Хода госпа Нола, вуче баш и неки шлеп, и нехотице се гледа у огледалу. Болест ју је разнежила према самој себи. — Гле чуда!

Баш је тако с Јулицом. Ту се две крви нису могле слити. Сада је нешто нарочито крв вуче мајци... Куд је и ја и доведох овамо да доживи ону несрећу.

Отидни на гроб Тодору Лазарићу; а на мој, како хоћеш. Право да ти кажем, и ја се овде осећам помало туђа, вуче ме мој крај и обичаји, и можда ћу умрети далеко одавде...

Бранко иде Милану. Под обема мишкама носи књиге и белешке, вуче ноге, нечега му је жао, скоро би могао заплакати. „Беда ме знала шта ми је.

Корен је за све људе, и животиње и биљке, дубоко у земљи. Код Јевреја, корен се вуче за њима, и чува се и залива вештачки, и то одржавање стаје страховитих средстава...

И ту се добро осећам. Волим своју варошицу, и волим све вас, и тебе нада све, али велики свет ме вуче. У њему сам се разгранао, па је природно да ме вуче.

У њему сам се разгранао, па је природно да ме вуче. Вуче ме и боља зарада, управо ванредни изгледи да стечем и живим независно.

У њему сам се разгранао, па је природно да ме вуче. Вуче ме и боља зарада, управо ванредни изгледи да стечем и живим независно.

Орах једнако учествује у свему, закривљује две куће, са по једном силном граном додирује кровове и као да их вуче ближе један другоме. Неколико година их је тако примицао, док се опет није десило нешто на обадве стране.

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

белога града Пролазио си нешто после поноћи Огњеним пољем врачева Између сенки кућа и липа Носио си живо вуче око врата Свирао у липов лист Две искре ти играле по кожуху И љубиле риђу браду и руке Нисам те заустављао Разбио

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

која траје од самог постанка ове државе и трајаће све док држава устраје, као оно кад се дете роди „с фалинком“ па је вуче целога живота. И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли?

Ја сам знао да ће му тај реп, који се за њим вуче, сметати ма кад тад у животу и ево где се то и испунило. Момак је суседов, разуме се, пришао, скинуо га с плота као

Професор математике, на пример, покушавао је чак да га очајно вуче за уши, не би ли пустио глас, онако отприлике као кад се притисне дугме да би звоно зазвонило.

умрети, док је други, његов колега и иначе мој добар пријатељ узбуђено узвикивао: „Тај је кадар још месец и два да се вуче овако!“ Ја сам покушавао, али без сваког успеха, да измирим њихова гледишта, али су они падали у све већу ватру.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Згазиће ме!... Осетих бол у рамену... А онај трчи огради... Коњ запиње као побеснео... Али се батерија вуче као црево... Чини ми се чух да неко дрекну из порте: „Серб“... Свитну пламен... „Ура, ура!“... Коњ се у месту окрете...

Вратио сам се поново. Сретох тада Ђурашина и видех како на леђима вуче неки џак пун чизама. Опоменух га. — 3а кварт уре! — одговори он и замаче у један ходник.

— Ваљда да лакше тону... Заћутасмо... Гледам мало подаље једну подрпану и погурену људску сенку како једва вуче ноге... Краљевски војник, непобедива мртва стража славне српске војске... — Отима се сиромах од смрти.

— Хајд што рекосте да је шакал као коњ. То је још и могао да прогута. Али, мајку му, где вам пада на памет да шакал вуче кола, па још и топове! — Море, прогутао би он и то, да се овај амза није смејао вели готово љутито Лука.

— Не. Ово је Биџа-Махала. — А село Струпино? Он равнодушно слеже раменима, стави нож у уста, па поче да вуче затегнуту јагњећу кожу. Опсовао сам га, гадно, као да ми је он нешто крив и потерао даље. Подилазим под Катунац.

Чујем да командир то одлучно одбија и остаје на осматрачници, мада има температуру услед маларије, коју још из Солуда вуче.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Ал да ме вуче стално собом, у тежњи својој за савршенство О бол, о бол! Дати му руке и бити вечно Бескоренство! Но погледај моје очи

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Падао је и падао, ко зна колико је падао! Наједном, Капљица осети како јој образи постају слани и како је неко вуче у дубину. Од страха она затвори очи.

Само будале мисле да су облаци магла која се вуче по небу, а не зачарани коњаници и девојчице сребрних коса. Само глуви не чују како разговара цвет с цветом!

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Јао, не стискај!.. Боли ме, Васка, боли! ВАСКА (вуче је к себи и љуби): Чекај ти, чекај! Гле, како се она раскрупнила? Овамо! (Привлачи је и љуби).

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Хљеба! Хљеба! 1910. ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ Све ме срце моме пријатељу вуче! Он је бачвар. Овдје станујемо оба. Још од ране зоре па до глухо доба Он теше и бије и маљима туче.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

гавран и вук разликују људску од животињске крви: Ласно ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара вином и дуваном, то је, вуче, од

ти је крвцу познавати: ак' удара ђетелином травом, то је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара вином и дуваном, то је, вуче, од јунака крвца.

је, вуче, од љељена крвца; ак' удара јечмом и сијеном, то је, вуче, од парипа крвца; ак' удара вином и дуваном, то је, вуче, од јунака крвца.

га узја како и парипа, одјаха га граду дубровнику, па продаде њега у Латине, у Латине, за меке рушпије, нека вуче по мору галије. Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу.

под рухом и оружјем великог јунака (у песми Женидба краља Вукашина): Што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што

Момчилу златан прстен био, ту Вукашин три прста завлачи; што Момчилу таман сабља била, Вукашину с' аршин земљом вуче; што Момчилу таман џеба била, краљ се под њом ни дигнут не може.

Гледале га још три шићарџије: једно јесте Ђаковица Вуче, а друго је Нестопољче Јанко, а треће је момче Пријепољче; гледали га, пак су говорили: „Добра коња младог Бугарина!

мисле бакрачлију скида, ал' он скида златна шестоперца, те удара Ђаковицу Вука: колико га лако ударио, три пута се Вуче преметнуо. Вели њему Милош Војиновић: „Толики ти родили гроздови у питомој твојој Ђаковици!

Ал' да видиш чуда великога: што Момчилу било до кољена, Вукашину по земљи се вуче; што Момчилу таман калпак био, Вукашину на рамена пада; што Момчилу таман чизма била, ту Вукашин обје ноге меће; што

Кад ујутру јутро освануло, пошетала Велимировица, мила снаха Вуче џенерала, по бедену града Варадина; она гледа низ поље зелено, у пољу је опазила Марка.

Књигу пише џенераловица, те је шаље бијелу Прилипу: „Богом брате, Краљевићу Марко, не губи ми Вуче џенерала и мојега сина Велимира; ишти, Марко, што је тебе драго!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Дедер, ко је тај ко их смије дочекати ? — Ехеј, гдје си сад, вуче, кад је ту Жуја?! Ђоки Потрку, као и многом другом, раније су се у мраку причињавала све некаква чудовишта: те

— Ето ти, оде нам дим пјешке по земљи! — повика Вањка. — Пази га само како се вуче. Одједном се дјечак пресијече у ријечи.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

А дијете, што зна има ли што млека, нејма ли ништа, хеле, оно сиса и вуче са студени му устанци разгрева гмеждећи виме. И опет штогод повише поизвуче себи млека.

поштен господар и кућаник и јунак велики племенородан и коленовић, а потом ништо и ниоткуда; рђа и рђаковић, те се вуче ка смлаћен.

Више празно трга и вуче напоље пак увечер или у мркло доби, кад му се већ и досади чамећи и звирећи у воду, пође да иде кући, а још очекује