Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Ђуко се посади у кола према капетану. — Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом.
— А већ за то не бери бригу. Умећу ја њима подићи како ваља... Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани...
У том разговору и планирању стигоше већ и у Вучевицу. Капетан је одсео код кмета сеоског Степана Стенчића. Одавно није било таке журбе око дочека, као тај дан у Вучевици.
Еле, насетова их много и много. А и ваљало је да их насетује. Сад је тек први пут изишао у Вучевицу, откако га поставише да је капетан над тим срезом.
Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. 3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка.