Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ти само гледај сехира док дођемо у Вучевицу. Ту ћемо учинити севте, па елбет буду батли Вучевчани... И тако наш лепи капетан пусти се у дуг разговор са својим верним Ђуком.
— Јес̓, богме, господине! — опет гракну Вучевчани. — Био сам баш млађи писар код покојног Вула Ивића, капетана. Кад се вратимо тако са сабора — носе два пандура пуне
— Ђуко одмах узе ивећ остави је, где је и стајала. Опрости се капетан са свима, седе у кола и оде, а Вучевчани осташе врло задовољни што умедоше тако лело дочекати свога старешину... Одатле се крену капетан обилазити остала села.
и био надомак Владимирцима, где је среска кућа — рећи ће задовољно своме верном Ђуку: — Па, Ђуко, јесу л̓ батли Вучевчани, а? — Добро је, господине, добро! — одговара Ђуко смешећи се. — Само је могло још и боље бити.
А и време је већ да се похаба, јер ово је сад трећи Ђурђевдан одонда кад му први пут учи нише Вучевчани оно знаменито »севте«. И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!...
И доиста, десише се веома батли људи, ти Вучевчани!... Шта је пута наш капетан обилазио срез по званичној дужности!... Шта ли је пута верни Ђуко његов чинио пазар с оном