Употреба речи вучиш у књижевним делима


Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Јуца нећи да ми чуи! ЈУЦА: Он мене ради и не долази, него вас ради и због грчког језика. ЈАЊА: О, шкиљи, оћиш да ми вучиш штрикла преко нос? Зашто не дођи он кад сум ја код кућу, нега све кад ја идим по моја шпекулација?

МИШИЋ: Шта је, кир Јања? ЈАЊА: Ху! Оћи да ми удари шлогу. КАТИЦА: Жалосна, да зовемо доктора! ЈАЊА: Шкиљи, да ми вучиш јошт која крајцара из џепу? КАТИЦА: Забога, да не пропаднете! ЈАЊА: Да пропадним!

ПЕТАР: Добро, бар да знам код кога сам служио! ЈАЊА: Оћиш да ми вучиш штрикла? Чекај! Душо Јуцо, ид<и>м на магистрат, да го веша. Нега да го чуваш да не побегни. Разумиш? (Ошиде.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности