Црњански, Милош - Лирика Итаке
се кретови, а на њима пише да до тог гроба почива: Милан Јевремовић из Шетоња, срез млавски, Вучић Вуковић, Огњен Вучићевић, из Добраче, срез ариљски. Са друге стране, на крстачи, пише Љубомир Милановић, свршени матурант из Смедерева.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
моја Цв’јета Радулова хоће дати в’јенце и обоце, мајка моја Цуцкињу робињу, још остало рухо из сандука; а мој бабо Вучићевић Перо хоће дати коња испод себе, још уз коња стотину дуката!
Тад закука сиња кукавица усред зиме, кад јој рока није, у Заљути, селу маленоме; то не била сиња кукавица, већ то био Вучићевић Перо, мио бабо Перовић-Батрића: „Авај мене до бога милога, ђе ми Батрић брата не остави који би га могô осветити!
За здраво се натраг повратише; док дођоше ломној Гори Црној, у Заљути, селу маленоме, сусрете га Вучићевић Перо, руке шири, у лице га љуби, Радул њега у скут и у руку, дарова му Османову главу.
Јоште рече Вучићевић Перо: „Благо мене јутрос и дов’јека, кад ја виђех за живота свога ђе осветих мојега Батрића!“ То изусти, а душу
81 Ова песма односи се на један истинит догађај. Перо Вучићевић је историјска личност. Крајем XВИИ века био је кнез у селу Заљути (северозападно од Цетиња).