Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ал док ти нож не подигнеш сва зла ти ништа не могла! 4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио! Синуло ти сунце из ветра, из брата, из рибе, кроз храст, из намерника, из потока!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Такође се стављају још и зуб (очњак) од вука, нокат од вука, парче вучје коже итд.¹⁵⁴ Да би се предупредио нежељен долазак вештице, избегава се, нарочито пред децом, да се спомене њено право
У околини Сарајева деци још ушивају и „запис“ у одећу, а на капу пришивају вучје длаке, стрелицу, јежеве длаке, зечји реп и сл.¹⁶³ Штап од црног трња такође, на магијски начин, штити дете од море.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хоће, вјеруј ти богу — потврди маштовити Ђуро. — Охо-хо, људи, досад смо имали вучје свеце, па вјетрене, па женске, па ове, па оне, а сад, ево, стекосмо и лоповског. Свети Раде Лоповски, аха-ха-ха!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нијесу му све козе код куће (на броју). Његово свако јаје двожуче. Обосио по глави (оћелавио). Овчије рунце, а вучје срце. Од тога брашна нема погаче. Од тог бора не отпада смола. Око му оку добра не мисли.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Ја канда сам га већ негде некад видео... МАНОЈЛО: Не прекидај ме, видиш да рекогносцирам! Качаник, Врање, Вучје, Габровац, Сталаћ... па Јагодина... па Смедеревска Паланка...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
– да се задржимо само на једној појединости – ону свету и митску сламу која се из отворене рибе расула и из распорене вучје утробе вири нехотице пројектујемо на сламу која из распорене лутке вири.
које свакодневно на градској улици и у пролазу чујемо, а у оним „великим зеленим временима“ прадревнога хромог вука из Вучје соли, за која песник каже: И урлам у твоју славу Као у велика Зелена твоја времена, огледа се ово „мало зелено
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
спавање На сваком коначишту Да ми се из сећања не избришу Далеко сам још од тога Да их одгонетнем За сада ми на вучје сазвежђе личе Имаћу чиме да испуним ноћи Ако се жив и здрав кући вратим ХИЛАНДАР Црна мајко Тројеручице Пружи ми
се себе Чикамо те чудо (1954—1971) ПОВРАТАК У БЕОГРАД ПОВРАТАК У БЕОГРАД Довде до овог воденог крста Три су ме вучје стопе довеле Умио сам лице у рајској реци Обрисао га о скуте сунцородице Надвијене над торњевима Засадио сам очев
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
кукао, а кад се пуцкетање сувих грана сасвим удаљи, он се нешто досјети, па стаде иза свега гласа да тули опонашајући вучје завијање: — Аууу! Ав-ав-аууу! При крају Гаја, на оној страни куд се изгубио Мачак, зачу се неки лом и кршење.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те светога духа речи, ка своје неке овосветске речи намењују дерући се безчино и козје, вучје гласове испуштају, ка неки обесни звиздани. Од помаме ни у чему смањени, подзирачи, подмигљиви, подсмехљиви, вртежи.
Свуд он пролази и кроз оштру сабљу. И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми.
Опоро ти је супроћ ражња с голим трбухом. Какво му је прво поштење, такво му је и у старост, последње. Овча кожа а вучје срдце. Прав и добар, поготову свет! Ранио се сабљом, пробо се иглом — једна је смрт.