Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Веома је распрострањен обичај да онај коме се деца не држе своје тек рођено дете провуче кроз вучји зеб, па ће, кажу, лако дете одгојити.
¹²⁵ Многи делови од вука користе се као амајлије за заштиту деце од „ноћница“; пре свега, вучји нокат, зуб и реп. Као амајлије користе се и „записи“, комадић дрена, босиљак и одољен.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
је тражен и свети Јован, арханђео Михаил, света Тројица, мудри врачеви Кузман и Дамјан, па чак и неки прастари, тамни, вучји свеци, заштитници марве, људи сумњиве вјероисповјести, али пријеко потребни човјеку сељаку.
Вратоломије долази с трешњама тичаркама, кад се дјечурлија највише веру по воћкама и вратове ломе. — Да не буде неки вучји светац? — прожвака забринут самарџија и укоси очи према софри.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
оку које је гледало, око себе, тај полукруг људи што моле, све самих достојанственика, ухватила жут, зао поглед. Вучји.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
крила Да ми песма буде примљена БОЈ НА КОСОВУ ПОЉУ Јашемо певајући пољем У сусрет оклопљеним змајевима Наш прелепи вучји пастир С процветалим штапом у руци На белцу небом лети Побеснело жедно оружје Сâмо се насред поља уједа Из смртно