Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
4. Ако у туђем оку Ниси сунце угасио! Ако се ниси у вучје доба вучјим гласом огласио! Синуло ти сунце из ветра, из брата, из рибе, кроз храст, из намерника, из потока!
ЧУДО НА КОБИЉОЈ ГЛАВИ Кроз клопке и замке, без конака и јатака, све дубље у шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зими су све стазе и путеви око Гаја ишарани зечјим и вучјим траговима. С њима се укршта траг лисице, а понекад и злоћуде дивље свиње која се спусти с блиске планине.