Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
кад се то страшно запомагање претвори у једно јединствено брујање сељачке тужбе, озго се појави Јабланова мајка, стара Вујана.
гомили, да је ово само страшно презирање, упућено њима, и да је ова чудна мајка у својој души већ пронашла крвника... Вујана устаде.
да би се могао убити: гле, како се крваво претвара као какав љути Арнаутин чије сузе за породом још нико не виде!.. Вујана снажно прозбори: – О, Каримане побратиме, не омрзни се!.. Ти да си здра– во! Буди јунак!..
О, о, да није урока, Боже!.. Нека је просто, где се чује и где се не чује: нека је просто!.. Вујана нареди да жалосна поворка крене.