Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Овуда већ свако познаје Вују какав је. Тамо у Лајковцима не зна га нико. То рече поп, па се окрете Вуји и, видевши да још нешто петља и веже око теркије, привикну му: — А зар ти, море још ниси узјахао?
Поп се хитну на вранца, па подвикну оштро Вуји: — Седи већ једном! И Вуја хтеде бајаги да се хитне на ђогата, али оно њему необично одело — шта ли — омете та, те
Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу. Вуји се у тај мах учини да се зањиха она столица под њим, и нави се на страну, умало се не претури.
Утом изнесе Стамена бардак ракије и чашу, па поче служити госте. Пружи и Вуји чашу. Вуји се у тај мах учини да се зањиха она столица под њим, и нави се на страну, умало се не претури.
Да се кућа срушила попу на главу, не би се тако запрепастио као сад кад погледа Вују. Имао је шта и видети! На Вуји нема оног чошног руха, него обична подрта капа, онај искрпљени гуњ, прљаве и поцепане чакшире...
Никад није видела тако намргођена попа. Не смеде му рећи ни »добро дошао«. Поп сјаха љутито, отури узду Вуји, па му рече кратко: — Одседлај те коње, па нагнај у воћњак!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
та... да дођете, господине, да крстите... овај Вуји Ирошу... мужескога је пола... синчић. Добио синчића, па к’о јабука, дете здраво. к’о тресак!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Да — једва чујно и с напрезањем одговори Вујо. Реља скиде шал, стресе снијег с њега, и омотага чврсто малом Вуји око главе и ушију. — Утопли се мало, по Богу брате, јер све ми се чини да се спрема велика мећава...