Употреба речи вујом у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Понеси ти! — рече му поп. — Заједно ћемо... Хајдемо! Пошо, одох ја. И поп Мића оде с Вујом у село да чита некакој баби молитву.

Кад би поред вајата, сукоби се с Вујом, који у тај мах бахну из мрака пред њу, па, ни сам не знајући зашто, упита је: — Хоћемо ли, душо, спавати?

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Али, треба да се упознамо с овим ча-Вујом. По спољашњости својој Вујо представљаше неку необичну силу, која не зна ни за какве препреке.

А Ђурица, претрчавши с Вујом (остали помагачи разиђоше се на разне стране) преко улице и потока, дохвати се шуме, па се у њој осети онако исто, као

не хтеде да јој каже да такво венчање не би ништа вредело, но размисливши увиде и сам да је најбоље договорити се са Вујом. Па уместо да је води на ново склониште, окренуше обоје низ поље ка Брезовцу.

XИX Кад је Ђурица похарао бистричкога механџију, није хтео после похаре да се састаје с Вујом, но му је само поручио да је посао свршен успешно, да су нашли новаца више но што су се надали и да ће одмах да ударе

Требало је разделити новац јатацима, оставити што и мајци, па онда узети Станку и, пошто нареди рачуне са Вујом, кренути се на пут. Зора већ забелела, а он, после оволиких злочина, још није ни тренуо. Морао се негде одморити.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(Са Вујом улази један перјаник сав у ранама.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је? Шта би? Мој сине рањени! Ал’ што ја питам шта је, како је,

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности