Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵¹ А негде се верује да такво дете постаје здухач („здуха“, „здува“, „стува“, „вједогоња“ итд.). Они имају у свом крају изузетан друштвено-религијски статус, с обзиром да „бране своју околину од свакојега
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
А ево си удрио, владико, у некакве смућене вјетрове, кâ о марчу кад удри вјештица ал' у јесен мутну вједогоња. ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
избледелих и ишчилелих паганских веровања (Леп као вила, Празна (кућа) као вилина пећина, Црвен као вампир, Јак као вједогоња, Чупава као вештица, Тешко као мора, итд.).
За његову палицу ко би прихватио руком, тај је уловљен, већ да одсијечеш руку“. ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице).
За његову палицу ко би прихватио руком, тај је уловљен, већ да одсијечеш руку“. ВЈЕДОГОЊА Вједогоња је човјек из којега у сну изиђе дух (отприлике као из вјештице).
(Јак као вједогоња). ВЈЕШТИЦА 1 Вјештица се зове жена која има у себи некакав ђаволски дух, који у сну из ње изиђе и створи се у
(веја) — грана (биљка) веле — много весељак — бадњак нет — већ већил — заступник; саветник; достојанственик вједогоња [једогоња; здуха(ћ), стуха(ћ)] — дух који изиђе из човека слично као код вештице и с другим вједогоњама води облаке,
и ретко је код своје стрв — остаци од леша стрмељ — стршљен струка — део народне ношње; врста огртача стуха — в. вједогоња сугреб — место где обично вуци долазе, врше нужду, чупају траву и земљу шапама бацају иза себе суднице — в.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад ли ево роди сина у крвавој кошуљици. Кад пророчица види, сјети се да је вједогоња, па сутуке ради изнесе дијете на двор од куће и завика иза свега гласа: „Чуј пуче и народе!