Употреба речи вјежбеник у књижевним делима


Ћипико, Иво - Пауци

— Рекао сам ти одмах да ћу их уловити. — Ја мислим да нису имали злу намјеру, — упаде у ријеч судбени вјежбеник Иво. — Молим — прекиде га замјеник државнога одвјетништва — кривња је очита, јасна к'о сунце!

— Нека дође други! — нестрпљиво нареди судац послужитељу. * Једнога јутра судбени вјежбеник Иво Полић пошао је у собу управитеља суда да се с њиме посавјетује што ће да уради с неким списом, пошто је био њему

— Фала вам пуно! А, друкчије, рекосте да сте чиновник? — Да, судбени вјежбеник. — Тек сте почели каријеру! — А сада, 'ај демо!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности