Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Рјекоју шчаст'је једному пливет, иној в шчастију чрез нес вјек живет, а ја как приспјел, Того не имјел, ах, кромје бјед, ах, кромје бјед!
Јест ли на свјетје такој человјек как ја, нешчастљив, чрез нес, ах, мој вјек! Куда ни пој ду, добра не знајду, оједу же всјуд, бједу же всјуд.
Нешчастије моје До ада мја сведе, Зло, ах, на мја своје Спустив на вјек сједе: Уви мње пребједној, Злополучњеј једној! Гдје сут крјепки моји? Дух мој возмути еја.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Дивни цвет из твога стабла Испуниће мирис благ, Народе све и цео свет На вјек дахом живота. Алилуја! ПСАЛМИ И Нек буде хваљен Господ у слави, Да живи Бог, творац моје славе.