Употреба речи вјекова у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Смијешне им бјеху навике неке што се у кући предадоше с кољена на кољено, кроз дуги низ вјекова, и које доликоваше, можда, времену у које се заметнуше, али никако новијим временима; смијешан им бјеше поп-учитељ,

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Царевић знајући да има још три вјекова да живи, наговори жену да бјеже, па тако учине. Но кад они | почну бјегати, Баш-Челик то дозна па брже потрчи и

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Човјек се, наиме, по свеопћем признању, у току вјекова и тисућљећа, јако, јако развио, церебрализовао. И као што је некад давно, углавном, сјекиром од кремена убијао собове,

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ВИИИ Поглед свој дижем ка планини горе. Откуд ми стиже спас? Са небеса, од Творца што ме прати, Сад и на вјеки вјекова. Ход не посрну твој: греди, не бој се. Бог чува твој ход, одозго бди, Стражар он вечно будан, Вечни наш Бог не спи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности