Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Зато уступите кћери вашој сладост брачнаго вјенца. ФЕМА: То је инпретиненција тако штогод мени у очи рећи. РУЖИЧИЋ: Несмислене, да ми јошт платите, да вас у стихови
ти досјагнеш безчислени вјеки, Прославивсја между человјеки, Слава твоја останет до конца, Сподобивсја лавроваго вјенца. ЈОВАН: Весело, сватови! МИТАР: Видиш, Фемо, како ти се слави кућа. ФЕМА: Лес ноблес, лес модес.