Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Шта те к људској вуче колијевци, ђе кукање и плач окруњено, ђе вјенчана глупост са тирјанством, ђе се само рад несреће људске боготвори Цезар с Александром, ђе прелести смртне свеколике
“ ИВ Дан к вечеру бјеше већ нагнуо у цвијетне небесне равнине, два вјенчана славом полковоца уљегоше у густе полкове врага неба, а несреће оца; ка дв'је лађе крилах надутијех када иду
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Писарчић: Поп, поп, Давиде. Давид: А, поп! Жалио сам се два-три пута, па Поп вели: „Давиде, каже, пошто није вјенчана, не спада под црквењске палиграпе. Тужи је, вели, суду.
Судац: Е, кад је тако љута, а није вјенчана, отјерај је. Слободно је мореш отјерати, Давиде. Давид: Давно би' ја то учинио, али ми се не да. Жао ми је.