Употреба речи вјенчани у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Одбаврља дјед у свој собичак и ево ти га убрзо с поклоном: до врха пуна литарска боца замотана у његов стари вјенчани пешкир, као што је и био ред да се чува ракија спремљена за покој душе.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Посади се, стари свате, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас! Посади се, кум’ вјенчани, нека ти је част, Међу браћом и дружином вазда поштен глас!

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ДРОБАЦ: Не могу! СОФИЈА: Не можеш, или не смеш, или нећеш? ДРОБАЦ: Ја и ова жила смо ти као вјенчани! И пред људима, и пред иконама! Не вреди ни кад би руку са њом осјеко! СОФИЈА: Какав је то мрак, господе Боже!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

дана донесе га срећа у царев град и пред царев двор, те сједне са штапом у руци покрај врата од двора, а прстен вјенчани с именом његовијем и његове жене а цареве шћере још му је на руци стајао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности