Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Напамет сам добро утврдио летурђију, крстит и вјенчати, кâ и друге помање потребе; па кад ми је које за потребу, испојем га кâ пјесну на уста.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
му точити крв из носа, па гледајући како је крв црљену по бијелу снијегу лијепо виђети помисли у себи: „Ох да ми је вјенчати ђевојку да је бијела као снијег, а румена као крв!
овога и онога свијета, чуј ме и послушај ме што ћу ти рећи: ево ти прстен, и коју ђевојку нађеш и испросиш, немој је вјенчати ако јој ови прстен не узиде добро на први прст десне руке, и заклињем те по трипут од неба до земље, да ону ђевојку
” Цар јој се обећа и закуне да не вјенчати никакве ђевојке ако јој добро не узиде они прстен, и ако је не би нашао, да се не ће ни оженити.
ја хоћу вјенчати овога младића.” На ово цар пристане, а ни младићу не би жао, те ствар погођена: вјенчају се по закону. Једно вече
на свима ђевојкама од свијета и на свима крилатијем синовима, јер је већ нашао ђевојку, и да ће је на срамоту материну вјенчати, већ ниједну, макар се никада и не оженио. Пошто царица ово чу ражљути се и запријети му говорећи: „Ела, ако ти баста.
па да је мишљела да се он приправљајући оне обједе жени и да јој је жао | било, јер се надала да не ће друге него њу вјенчати.
Цар чујући то и видећи преколијепу ђевојку обрадује се и обећа јој да ће је вјенчати, само ако се по закону Христову покрсти, и она му се обећа да хоће.
а на ватру самотвору, па нека за три јутра попије на ште срца из молитвене чаше, ондар ће ти оздравити и мене вјенчати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и упази сабљу, пса и коња да је све мимо ишта на свијету лијепо, још се већма заљуби и оцу рече: — Тата, ја хоћу вјенчати овога младића. На ово гар пристане, а ни младићу не би жао те ствар погођена: вјенчају се по закону.
Ћипико, Иво - Приповетке
И замишљено гледа у морску дубину. Данас ће се у селу вјенчати. — Помакни се ка сриједи! — рече јој Марко, спазивши да се бродица нагиње на страну.
Ћипико, Иво - Пауци
Чекаће црквене наповједи и лијепо се по закону вјенчати. — Ето, хвала богу, све се лијепо свршило, — мисли Илија, — а година нагрђено понијела, не треба већ овако; пригни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док погине Марко, а сад ћеш ме ти вјенчати с њоме“. Узе књигу Краљевићу Марко, књигу узе, те Мину вјенчава, — да са киме, већ са својом љубом!