Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
видимо шта ће на Свилеуви бити; но велим да ја уз пут испод Ваљева ово чардака, сена и сламе замунђам, нека она пасја вјера зна да хоћемо да палимо”. — „А ти дела то, кнеже!”, рекнем му ја, и он оде у своју војску у Жубер, али по мраку.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Турчину заигра срце од радости. Он виде већ живу, остварену слику с пред очима. И загрли Маринка. — Алал ти вјера, соколе! Ти говориш тако мудро да би могао пашовати с таком памећу!... Маринко му пољуби скут и руку.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Све Ере говоре јекавским или ијекавским дијалектом српско-хрватског језика (млијеко и вјера наместо млеко, вера и млико, вира осталих српско-хрватских дијалеката: екавског и икавског).
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
„Вјера спасет”. Сад се врати и изјави да је готов. У срећан пут пију последњу чашу. Дозове сву породицу, опрости се и пољуби с
Матавуљ, Симо - УСКОК
Чим се вратисмо из Боке, наста поклаће међу нама и трајаше ево двије године! Сад је ухваћена вјера, али видиш да је танка, видиш да не сађе нико да за благе дане штогод набави, осим нас шаке сусједâ градских!
Кад би му се о томе поменуло, говораше: „Божја ти вјера, једва чекам, али чекам да отмем чесову младу, лијепу, од добре куће Туркињу; нека се халак дигне кад се ја оженим!
То ти, божја ти вјера, никад заборавити нећемо!... Дајте ракију! Удовица донесе и стави преда њих ониску округлу трпезицу; Кићун донесе
И то бјеше милосни помен ђеци, али, тврда ти вјера, посад ако и нећеш чути пјесме, нећеш ни тужбалице! Затим домаћин наточи чашицу и наздрави госту: Е, дакле, здрав си
Знам само е те је витешка невоља пригнала да бјежиш у ове наше јадне кршеве! Ласно ти неће бити, синко, али, божја ти вјера, бојати се нећеш никога, осим бога, нити ће ти ко заповиједати!
— Па лијепо, ваистину — прихвати кнез. — Биће згодан Црногорац! — Бијесан Катуњанин, божја ти вјера — прихвати Мргуд Шутов.
Пети дан након тога кретоше се галије и ми на њима, божја ти вјера запамтисмо то добро, јер нам никада грђе не бје, ни у најкрвавијем бојевима, но тада од морске болести.
— Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера! — А реци ми, молим те, шта је управо гувернадур, каква је то власт?
А, божја ти вјера, господару, ако га не смакнеш, биће велика погибија, јер нам на правду божју уби најбољега ђетића. Владика, ђакон и
— Што то би, људи, ако бога знате!? — рече владика одјахујући. — Потраја вам вјера ево равно двадесет дана! — Зли удес, господару — одговори Ђико. — Но помагај, да се о овоме сврши, па ће бити најмање!
— Не велим то, али четовања занаго биће, јер га је лани слабо било због немира међу племенима, а сад се ето вјера ухватила! — А владика хоће ли допустити четовање?
И тако се, вели, неће вјера сасвијем прекршити!“ — То је поручио Мираш Цуца! — викну кнез... — И то баш данас, на весели дан!
Милићевић, Вук - Беспуће
Не враћаше се ни младост ни вјера; ти топли и ведри дани бијаху умрли заједно са Богом из дјетињства. Он сам себи чини се смијешан и глуп, и не чекајући
цркви после других, на подножју жртвеника са склопљеним рукама; чим се је дуже молила, тим се брже рушила њезина вјера са њезиним надама, и у души остајаше послије тога једна болна празнина, или тихо и немоћно очајање.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ено шеће из горице соко, Око њега оно пусто перје, Дваест друга, дваест златних пера, Сваком вјера тврђа од камена, Њима вије, њима Милун бије, На све стране турску крвцу лије. Боже мили, да вељега чуда!
Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста! Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом. — Ма како ти то зазиреш од сата као да је пред тобом жив створ, а?
— Греота једна — несмјело се јавну Сава. — Греота и срамота. Не дај боже да још чује онај хоџа из Поткалиња, туђа вјера, не би се живо од бруке остало. Гдје вам је онај што вам прави коњске иконе, питао би.
— Пазидер како тутњи у џамији. Заклео бих се у сто вјера да је и онај мој срећко тамо. Не иду такве ствари без њега. Граја иза Јовашевих леђа одједном се нагло појача.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЈЕ ДОБРА ШТЕДЊА НО РЂАВО ТЕЧЕЊЕ 188 ДВА НОВЦА 189 ЗЛА ЖЕНА 193 ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 196 МАЈКА 197 НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА 198 ЛИСИЦА И КОКОШКЕ 199 КАКВЕ СУ ДЛАКЕ ОНАКВЕ СУ И ЋУДИ 200 ЗЕЦ И ЖАБА КОРЊАЧА 201 ЧОЕК И
НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА Удруже се три вола, те се договоре и отиду у планину велику, ђе су доста траве и воде нашли.
Бијелоња му рече: — Зар ћеш погазити вјеру, вуче? Вук му одговори: — Није вјера тврда у јачега! ЛИСИЦА И КОКОШКЕ Привуче се негђе лисица близу једне куће и опази кокошке, а оне од страха полете
Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Ајде, море, и ти за коњима. — Не смијем, господару, бог а божја вјера, ја туда за живот прећи! — Бе ајде, море, не лудуј!
а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпере, бог и божја вјера! А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Оди опет на леђа.
Стани док погледам у ћитап, — па се сегне руком, да дохвати ћитап, а Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.
МАЈКА: Забележио у Власеницама Марко Р. Марковић, учитељ и објавио у Босанској вили за 1892, стр. 381. 45. НИЈЕ ВЈЕРА ТВРДА У ЈАЧЕГА: Забележио у Гацку Н. Н. Херцеговац и објавио у Босанској вили за 1887, стр. 222.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 213. Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице. Бог вас клео, погани изроди, што ће турска вјера међу нама? Куда ћете с клетвом прађедовском?
КНЕЗ БАЈКО Што збораше Хамза и Никшићи? Шћаше ли им мила вјера бити да издижу мирно у Рудине? СЕРДАР ВУКОТА То знаш, Бајко, би им мила била, од добра се јошт бјежало није.
Рече Хамза Мићуновић-Вуку: „Ја сам бољи, чуј, Влаше, од тебе, боља ми је вјера него твоја! Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је
Каква вјера да се с овом мјери? Какав олтар ближе неба стоји? КНЕЗ ЈАНКО Ефендија, овако ти хвала! (подиже капу) Лијепу ни ишчита
Јаје здраво добије сломјено. Што узмогнем, чућете хоћу ли! КНЕЗ ЈАНКО Ема нећу, божја ви је вјера, више слушат оџе у Ћеклиће ђе гугуће сврх оне стуглине кâ јејина сврх труле буквине!
Малене су јасли за два хата. ФЕРАТ ЗАЧИР, КАВАЗБАША Јок, сердаре, не угађеш путом! Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи.
ВУК МАНДУШИЋ А бјеху ли јунаци, војвода? ВОЈВОДА ДРАШКО Не, божја ти вјера, Мандушићу! О јунаштву ту не бјеше збора.
Већ си доста одморио крила, нијесу ти далеко Котари; вјера ти је Хајки омилила, једва чека да ти се прекрсти. Забобоњи, Старино Новаче, сврх Клисуре, кâ си научио, јер су дину
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Судбина је слâгала и раслагâла, ломила и преметала стихије њине, ама се одржаше на скупу — одржаше се, божија ти вјера, одржаше, успркос злим људима и злим временима, носећи на тјемену крст часни а на грудма Душанова орла!
“ „Можеш Ћеклићу Млечићу! Ама јесте Млечићи, божија ви вјера! И домишљати сте као они!“ одврати му с мјеста ђакон. Лазаревић Рама, Загарчанина, пропушти без иједне, јер Рамо
„Хоћемо ли се обрукати данас пред старијема?“ заподје Петар. „Нећемо, божа ти вјера!“ одговори Мишан жестоко. Да је овај то упитао, онај би први тако исто одговорио, јер истовјетно питање заче им се
„Тако помогао свакоме твоме у свачему!“ „Амин! — „Амин!“ Губала те лијепа вјера Христова, јеванђеље и причест, ако си слагао.“ „Амин!“ „Сад приступи и ти, па цјеливај!“ нареди Владика.
Тако се не би сасвим вјера погазила нити обичај утр’о, ја мним, а ти како наредиш, Господару!“ „Мој синко, сам кажеш да Пејова кћи не може поћи
Ја шћах да унесрећим своје дијете, само да вјеру не погазим, а он, брат рођени Радојев... Ама неће, божија му вјера!“ „А тај син му, мало је бољи, веле, од Кићуна. Но он... тобож’...
„Ја, Господару,... ја не вељу ништа... Но како ти речеш, онако ће бити!“ „Е, добро!“ рече Владика, „ја кажем да те вјера везивала за Радојева сина, а овако ја те раздријешујем. Ти си слободан да удаш ђевојку, за кога теби драго...
„Добро, отићи ћу кад ти то желиш. Али, знади, не куд ме ти шаљеш, него на другу страну..., Ама, божија ти вјера отићу ћу кад ти то желиш!
?“ понови она. А он, разумијући, да она потврђује, прихвати па, одлучно, уставши: „Е, па, послушаћу те, божа ти вјера!“ наглашујући ту обичну заклетву црногорску. „Ја...
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!
Хоћеш ми домазета!... Нећеш, божа ти вјера!“ придаде стара ијетко. „А оће, божа ти вјера, ако се ја овде за што питам!“ одговори сердар и диже се пут ње, мрачан и натмурен, као да ће му град из чела ударити.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Јест, тако ми свијета и вијека, као да сам се јучер родио. — А учини ти се колик вијек? — Учини, попе, божа ти вјера, као да пасах с гумна у појату. — Овако се разговарао некаки поп с некакијем Радом на исповијести.
— Јесам, светога ми Василија! — А који је то био, бож’ја ти вјера? — Кад нијесам имао чиме госта да угостим. 11 Питали Дробњаци војводу Шуја: — Пошто би, војвода, продао џевердан,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.“ В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА.
ето одоше ми коњи, а ја остадо за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог и Божја вјера, ја туда за живот прећи.“ Бе ајде море не лудуј!
а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: „Немам госпо- | дару, ни перпере, Бог и Божја вјера!“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш курво? Оди опет на леђа.
ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом.“ — „Ајде море и ти за коњма.“ — „Не смијем, господару! Бог а Божја вјера, ја туда за живот прећи.
а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: | „Немам, господару, ни перпере, Бог и Божја вјера!“ А Турчин: „Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? оди опет на леђа.
море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Не ћеш, Бог и Божја вјера! кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље не ћеш ни твојој.“ 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Фране не може ништа, но им допушта да му око ископају!... Обузе га велика туга и страх, и вјера му се помјери, те не знадијаше коме да се моли, пошто не бјеше навикао да се обрће правце к богу.
Каза да међу сељацима доскора не бјеше верске мрзости, да су се људи обију вјера међу собом женили и кумовали, да су то подржавали попови глагољаши, али сад, откад су почели латинци потискивати
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
да све то није кадро да онако присно и непосредно пољуља и угрози онај биједни суд у коме живи тај дух, та идеја, та вјера, као што то може да учини једна вулгарна морска болест или једна јача зубобоља.
А за нас ситније, друга је ствар... Често се питам: а што ако сасвим престане та вјера у умјетност? Куд онда? Зар остати при самом хљебу заната? Чему другоме прибјећи?
— Па... Ако то умре, ваљда већ живот нанесе нешто друго! Ако баш престане вјера у то, у дубоку озбиљност тога, вјероватно се рађа неки други, нови интерес. — Али што? Што, на примјер?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Маџар си сам, а ја сам Српкиња, боља од тебе ! — осече се на њега гошћа. — Маџарица, Швабица — једна вјера, брате, а за мога побру дошла си као наручена. Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Тврђа вјера од камена, побро, казуј слободно. Онда ће он њој: — Видиш овај прстен? Ја ћy овај прстен метнути ево на овај крај
— Тврђа вјера него камен стјена, слободно говори. — Е кад је тако, знај да је оно мој бивши човјек, него узми ове женске хаљине па
— Је ли вјера, тето? Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс. — Истинита, тврда,
Ти знаш добро да је коња велика штета, али ја бих све, све дао, само да нађем очев трс. — Истинита, тврда, права вјера, побратиме, — рече тета лија, и закле му се свим на свијету да га неће преварити.
А Турчин: — Излази на пут, вјера ти је! — Јок, јок, не вјерујем ти, но пролази ти с миром, вјера ти је. ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА
А Турчин: — Излази на пут, вјера ти је! — Јок, јок, не вјерујем ти, но пролази ти с миром, вјера ти је. ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ СУДА НЕМА Некакав раја опсује Турчину свеца кад су били у четири ока, те Турчин
— А, а, море, стани док погледам у ћитап. А Еро те за руку: — Нећеш, бог и божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.
Ето одоше ми коњи, а ја остадох за водом. — Хајде, море, и ти за коњма. — Не смијем, господару, бог и божја вјера, ја туда за живот пријећи.
а кад га спусти на оној страни, онда се Еро стане пипати по њедрима: — Немам, господару, ни перпера, бог и божја вјера! А Турчин: — Како немаш, бре, ана сени ситим! Зашто лажеш? Ходи опет на леђа.
Божја ти чиста вјера, кога сам год крстио — није се потурчио, кога сам вјенчао — није се развјенчао, а кога сам опојао — никада се није из
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Умреш и погребу те као раба божија, а не као стоку... Не бој се, јака је вјера наша, силно је вјеровање сиротиње раје, моћан је Господ — доћи ће ослобођење, виђећеш што је Србија!...
Да насладиш душу, па да доцније намигнеш неком да ме као залуталу псину дотуче... Е, нећеш, Божја вјера! Нити ћу бјежати!..
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да си бар отишао да те какав лекар превије, па после макар опет дошао; што му драго. — Не, божа ти вјера, господине, немо' ми кварити ћеиф сад на ови вакат.
— мучна работа! Од њега може бити да бјеже нечастиви, али куршуми, божа ми вјера — не! У томе се бијасмо прикучили Турцима те отворисмо пуцњаву.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— — — — — — — — — Нејма сумње ради тога, Док нам влада: Љубав, Слога, Име, Језик, Вјера, Бог, Докле царска милост даје Да, кад свака звезда сјаје, И серпски се виси рог.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ну вељу неће бит лијепо? ЈЕЛИСАВЕТА: И није!... Одлази! ВУЈО: А ну, божа ми вјера! и не каза ми, госпођо, хоћу ли пуштит оно Латинче — што ли је?... те на те важдан ишчекује? ЈЕЛИСАВЕТА: Ишчекује ме?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али не себе. Вас ради, браћо, У Венецији ћерку запросих. ВУКСАН (за себе): Е, божа ми вјера, да брзо ли лагати научи!... Нас ради је испросио?... Лаже, здравља ми!
Е бијаше смијеха... Сиромах Радош неће се скоро насмијати као... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Говори ко је дошао? ВУЈО: Божја ми вјера, не море! У туђинству је, господару, горак осмијак!... Тек, вељу, поклонићеш га?...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
! Оклен си? Шта сам ти крив?! — Помози Бог, оче прото! — Ама, каква си ти вјера?! Шта ћеш ти од мене?... А куд си ти пошô, Џибићу?!
„Јеси ли, Давиде, таки Срб?“ „Шта је то, газда? Каква је то сад нова вјера настала? Да ви нас, газде, нећете поримити? Није вам вјеровати, газде сте.
Ћипико, Иво - Пауци
— говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу! Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.
— говорио јој увјерљиво, а речи му звуче једро и одјелито. —Па? —Повешћу те собом. Је ли вјера? —Вјера ти је. Доћи ћу! Раде потегне кубуру иза запашаја, треном натегне и наложи.
—Човјече добар, одведе је опет Радивој... —Ко вели? —А да, пошла је, наговорили је... —Неће задуго, вјера ти је; кад се оно научи бјеакати, нико већ не устави... А ви то знате...
— Зашто, попе, проклетство? — вели Илија. Та откада људи памте, увијек је тако било .... Болан, попе, свака је Вјера од бога... Видиш, моја мајка била хришћанка, а ја сам кршћанин... како ко хоће... нема силе.. .
Али да је на моју, вјера ти и бог, не би ти овако јашио на нама! Јутром рано Раде се опрема у град; мајка му ставља у торбу пшеничну погачу и
— онога који је крв наше крви, у здравље нашега народа обију вјера! —Добро је! — упада у ријеч газда Јово. —Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту,
Је ли тако? Нека бог поживи дакле наш народ обију Вјера и обију племена!.... Живио народ! „Живио!” ори се у друштву, а прихватише да вичу и сељаци, здравицама привикли.
А она похита к њему и, страствено обгрливши га, љуби га, шапће му: — Што ме убијаш? ... Куд се дјела нашта љубав и вјера, Раде, проговори!.... — Пусти ме, Машо! ... одговори Раде. — Убила ме брига и потреба!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— 3ато... побогу, човјече, ђе ћу ја њему плаћат! — Ама, ми ћемо платити. — Па ми смо иста вјера, не било те!... Шкиптару да платиш! — говорио је с презрењем. Онда се обрати Аранутину.
Заћута и тужно климну главом. Запитах Ђуру да ми објасни шта је говорио. — Ман’ се врагу... пасја вјера... Каже да смо му поробили сто миљуна оваца. Научило за турског земана да роби, а сад не може.
— Ћаше они на Ловћен, па довукоше грдније вапора... Жнаш, док ти искочисмо, божја ми вјера, малте их сручисмо у море. — А ну, што збориш, чоче! — узвикују раздрагани Црногорци. — Овога ми! — и подиже чашу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ђевојка, нек савије скуте и рукаве, нека купи бурме и прстење, ситан бисер и драго камење; ако ли се која друга маши, вјера моја тако ми помогла, осјећ ћу јој руке до лаката!
Но је л', браћо, божја вјера тврда да ниједан љуби не докаже, већ на срећу да им оставимо, која сјутра на Бојану дође?
Пустите ми мог зета Милоша, подајте му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката; ако ли га одмах не пустите, вјера моја тако ми помогла, дић ћу на вас Србље и Маџаре, сву ћу вашу земљу похарати, похарати, огњем попалити“.
Но се дервиш богом проклињаше: „Ти, соколе, Страхинићу бане, тврђа ми је вјера од камена. Да ћеш саде сабљу повадити, да ћеш пола војске погубити, невјере ти учинити нећу, ни твојега љеба
А Турчин му ријеч проговара: „Чујеш ли ме, дели-Страхин-бане! Тврђа ми је Вјера од камена: да ћеш саде ђога наљутити, да ћеш саде сабљу повадити, да ћеш сатрт пола цару војске, невјере ти учинити
Вала тебе на твојој здравици, на здравици и на дару твоме, ал' не вала на таквој бесједи! Јер, тако ме вјера не убила, ја невјера никад био нисам, нит' сам био, нити ћу кад бити, него сјутра мислим у Косову за ришћанску вјеру
Сјутра јесте лијеп Видов данак, виђећемо у пољу Косову ко је вјера, ко ли је невјера! А тако ми бога великога, ја ћу отић сјутра у Косово, и заклаћу турског цар-Мурата, и стаћу му ногом
божу вјеру тврду за Максима, за твојега сина, да Максиму жао не учиниш, на весељу ђе га сад потураш, од мене ти божа вјера тврда: превешћу ти снаху преко мора и без кавге и без муке какве; тек, Иване, нећу тевећели: што год биде дара
Тврђа вјера, брате, од камена, нитко т’ дара дијелити неће; преведи ми снаху преко мора, доведи је у бијели Жабљак, и ја ћу те,
Ја кад зачу војвода Милошу, те пригони од мегдана дора, а Ивану ријеч проговара: „О Иване, наша поглавице, камо вјера? стигла те невјера! Нијесмо ли вјеру учинили да ми дара нитко не дијели? А сад сте се томе присјетили!
“ Проговара Старина Новаче: „Вјера моја, посестримо вило, ја не ћерам, већ ја јадан бјежим; погуби ме Грче на мејдану!
“ Вели њојзи Јанковић Стојане: „Тврда вјера, лијепа ђевојко! Узећу те за вјерну љубовцу, доиста те преварити нећу“. Кад то чула лијепа ђевојка, спусти њега у