Матавуљ, Симо - УСКОК
Био је писар владичин, а био је учеван и душеван и вјеран му, али га њеки главари макоше на душу, те га нестаде! Крцун, видјев да је све то Јанку загонетно, додаде: — Дугачка
— Чудне ствари! — рече Јанко. — А послије тога ипак владика остаде вјеран Русији? — Остаде, разумије се! — рече Крцун. — Образ не дâ друкчије, наша је вјера!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Остадох ја вјеран свом рођеном Ради, бог му се радовао. Напопастили ме тамо као коњске муве: те зашто си бацио америчког поглавицу, а
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
старац чека, пролазе сати, ниже се ланац дуг; нада се мачку, славноме ловцу, рибару смјелом и морепловцу, бјеше му вјеран друг.
Вјечно, сјетан, мислио сам на њу, остах вјеран старом обећању.“ Једног дана, кад се натраг вратим, к'о туђинац, уозбиљен тмурно, већ ме нико дочекати неће ни у
У тој причи бићу вјеран, мио. Обрадуј ме, дивна лагаријо! НА ОБАЛИ УНЕ Уно модра, бисеру Бихаћа, крај тебе сам ново гнијездо свио, у
“ Лист обрнеш, опет нове чини: „Вјечно вјеран бићу Ангелини!“ Година се за годином ниже, ничу нова обећања света, док одједном, зар се и то нађе: „Ово ми је
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВОЈВОДА БАТРИЋ Бог га јаки и мртва убио! Како мòга вјероват Турцима, тере им се на вјеру опушта? ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Дај ти мени плачидруга, а певидруга је лако наћи. — Ако ми је брат, ма ми није друг. — Вјеран је друг најбољи брат. — Чувај друга као брата. — Тешко другу без друга и славују без луга.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се добро наједу а још боље напију, почне сваки својега слугу фалити како му је вјеран и ваљан, а један од њих рече: — Да ја сад мојему речем: ајде скочи с ове камене литице и стрмоглави се, послушаће ме.
Ћипико, Иво - Приповетке
Свега тога могла је да се наужива да је слушала свој сопствени животни нагон, једини што јој је био вјеран, да се није обазирала на свијет и његове навике: зар да свијет боље од ње саме познаје њену вољу?
Ћипико, Иво - Пауци
—Добро је! — упада у ријеч газда Јово. —Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца... Сјетимо се да смо и ми из народа и закунимо се да ћемо га само добру учити! Је ли тако?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
4 ЖЕНИДБА КНЕЗА ЛАЗАРА Вино пије силан цар Стјепане у Призрену, граду бијеломе, вино служи вјеран слуга Лазо, па све цару чашу преслужује, а на цара криво погледује.
Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш! Што ти мене чашу преслужујеш? Што л' на мене криво погледујеш?
Али ти је рухо остарило? Ал' т' је мало голијемна блага? Шта т' је мало у двору мојему?“ Њему вели вјеран слуга Лазо: „Вољан буди, царе, на бесједи!
Бесједи му силан цар Стјепане: „Ој, бога ми, вјеран слуго Лазо, ја не могу тебе оженити свињарицом ни говедарицом, за те тражим госпођу ђевојку, и за мене добра
Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Ја сам за те нашао ђевојку, и за мене добра пријатеља, у онога стара Југ-Богдана, милу сеју девет
Но чу ли ме, вјеран слуго Лазо! Данас петак, а сјутра субота, прекосјутра свијетла неђеља, поћи ћемо у лов у планину, позваћемо стара
за столове златне: уврх совре силан цар Сјепане, а до њега стари Југ Богдане, а до Југа девет Југовића; њима служи вјеран слуга Лазо. Он навали шећер и ракију, па донесе црвенику вино.
“ Кад то зачу вјеран слуга Лазо, он отрча на танану кулу, те донесе ону чашу златну, наслужи је црвенијем вином, поклони је стару