Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Немам никаквог. Сједи. Жељан сам, болан, лијепе рјечи с људма... Сједи!... Иван седе. — Вјере ти, Иво, реци ми ко је, онако, међу вама био највише мени противан? — поче Турчин и упиљи у Ивана.
Боље би му било да је онога удавио док је још жгепче био, него што га онако обрука и оцрни!... — Вјере ти, како он јако? — Не питај!... Нико да га види! Нит му ко бога назива ни прима!... И чини ми се да је мало шенуо...
Тако и ја!... Доћи ће њима црни дани, па ће онда Крушка добар бити!... Него, шта веле, вјере ти?... Ради чега то они неће? — Неће, брате, што си Турчин! — Ха-ха-ха-ха!... — стаде се смејати Крушка.
Ишао бих кући. — Сједи, одмори се... И Крушка заиска мало ракије, те му даде... Ракија га поткрепи. — Ама, вјере ти, шта ти би? — Не знам. — Је л̓ ти још који пут долазило? — Никад. — О, брате! — рече Крушка и узе га за руку...
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
У одлучним тренуцима нема савијања, нема попуштања, нема средњег пута: „у крв ће нам вјере запливати, биће боља која не потоне.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тим би се угодило и већини грађана, који су исте вјере. Ми смо тај обичај смели с ума, јер се бјеше изобичајио ових пошљедњих година, у свакојаким мијенама и трзавицама, кад
Ето, имађасмо посла с Французима, Русима, Инглезима и Црногорцима, и сви бјеху питомији! Други трговац додаде: — Вјере ми, сад виђу и вељу да би за нас трговце — а, бора ми, и за поморце и за занатлије и за сељаке!
Знâм да онизи наше вјере друкче говоре и да кукају за нама, али, ја мним, у срцу бојаху се и они нас, дивљијех гладника!
Веле: дуга је од нас ето па све до Русије, а у ширину јој стали Маџари и Пољаци и још њекакве вјере. Како се оно зову, Крцуне? — А има, чоче, много и Србаља у ћесаровину. Они дају ћесару најбољу војску!
А то ће бити одмах! Својима викну: — Милице, дај видјела! Похитајмо, вјере ви, прије другије! Ђецо, хо’те за мном! Он, пристав и дјечак, сви гологлави изидоше.
Зачу се више гласова: — Ускок!... Јанко!... Ускок! Кнез га ухвати за рамена и рече: — Да и ти поиграш. Оли, вјере ти, по црногорски да поскочиш? — Хоћу — рече он и стаде пред овитак, малко снебивајући се.
— То је на добро — истумачи вођ. — А да ја, вјере ми, ружно сањах за једног од нас! — рече Маркиша Стевов. — Не помињи га, а сан испричај! — нареди вођ.
— одговори кнез, а глас му дрхташе... — Је ли то могуће? Вјерујеш ли ти да би то могло бити? — Вјерујем, вјере ми! А што је ту чудно и необично, кад су једно према другом као да их је бог саздао једно за друго!? Реци: зар није?
Кнезу се ражали. Подуже стајаше, па сједе и он. — Чуј ме, Крстињо! Жао ми је, вјере ми, што смо до овога дошли, сад кад смо ближе гробу но дому, а до сада није Црногорац љепше држао жену, но ја тебе!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
нимало ортодоксне идеје, стоји изнад вере и једном приликом пише: Српствуј ђелом, вјеруј што вјерујеш, Лактом вјере глупост чојка мјери... Он стално ставља народност изнад вере.
Милићевић, Вук - Беспуће
тамо бреме својих мисли и брига, вјерујући да ће се родити у њему нешто што је умрло, дати му полета, крила и топле вјере што препорађа срце, улијева снагу, рађа силну и крепку вољу, пуну дивље, безумне и слијепе храбрости и ликовања над
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Четврта, пета, не знам ни ја. — Како шта ми треба! — диже главу Петрак. Самар му правим, а ти ...Дај га доведи, вјере ти. Дјед се послушно диже и доводи окретна коњичка.
Дједу стадоше очи. — Па баш твој Раде, а? Е, фала ти, побратиме, на тој части. — Јест, вјере ми — занесено распреда старац не примјећујући да се дјед уозбиљио. — Исте оне честите Радине очи, душу му видиш у њима.
— Оде, вјере ми, ко на Косово! — Ехеј, погледај га, посљедње крејино перо на кићеној капи хајдучкој. Из жандармеријске касарне
и слушам таку бену, а не тражим виле да те ваљано измјерим преко леђа због твог тртљања, лоповије и твоје магареће вјере? Сава само покорно пови плећа и увуче главу међу рамена.
дивећи се божјој премудрости: — Ето ти је види, основато-непоткато, ни кука ни струка, али јој драги бог дао памет. Вјере ми, ко је узме, биће срећан ко један по један. Не мора се бојати хајдука, ни за мираз бринути.
— За једну своју шугаву гранату он би рад био, вјере ми, да му ја читаву појату начиним. Окреће се затим Рожљики, гледа га право у очи и каже му пријекорно и поучно као
Ево, баш малоприје стиже пошта, можда ће се и за тебе нешто наћи. — Дај види, вјере ти, да се мало разговорим. Душан се диже на ноге и виче у отворена врата: — Еј, Балаћ, Гончине, овамоде!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Утоме изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти побратиме, шта ти оно баци мени у кљун, кад сам пошљедњи пут зинула?
Ми ћемо је лако изјести, али нећемо моћи лако платити. — Нико ласније, вјере ми, као ви мени. Ја вам не тражим паре одма, него кад би који могао, макар до кијамета, само да знате што је ваш ага.
се и силећи рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Како је то он побеђивао? — Ето, нек ти прича Делија. — Који Делија? — Па тај мој, Благоје. — А, деде, Блажо, вјере ти! — Па знате то сви, тек кад смо почели, 'ајде, де!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Стјенка Разина, Кибаљчића, а није се устручавао узимати за своје псевдониме и чувена женска имена као: Лујзе Мишел, Вјере Засулићеве, Софије Перовске и још многих других, јер ко би их све запамтио.
Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити. Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?!
А он? — А он подави реп кад му то реко’ па увати пут. А да беше још корак крочио, ћа’, лијепе ми вјере, да и ја крочим који, а богме било би свачега. — Боље што ниси. Неће ни његово довека! — Ама и ја то велим!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
“ Па им поче демонски месија лажне вјере пружат посластице. Бог вас клео, погани изроди, што ће турска вјера међу нама? Куда ћете с клетвом прађедовском?
КНЕЗ ЈАНКО Кâ из руге то би у почетку. Вук Мандушић и Вук Мићуновић започеше с Хамзом капетаном око вјере нешто поповати; док одједном они загустише, уљегоше у крупне ријечи.
КНЕЗ РОГАН Ћуд је женска смијешна работа! Не зна жена ко је какве вјере; стотину ће промијенит вјерах да учини што јој срце жуди. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Нијесам ви све јошт исказао.
Што се црним задоји ђаволом, обешта се њему довијека. Они ће нам и без вјере доћи, међу нама стати надéбљати; какве су ти они поглавице, називљу се цареви синови!
Грдне треске поврх Љешкопоља! Два се брата боре око вјере, а око њих хиљаде ратниках. Стиже сина материна клетва, погибе му војска сваколика.
ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ. СКЕНДЕР-АГА Ја се чудим, лијепе ми вјере, какав даваш приговор, владико! Видије ли суда од два пића, али капе за по двије главе?
Не шћесте ли послушат Батрића, кунем ви се вјером Обилића и оружјем, мојијем уздањем, у крв ће нам вјере запливати, — биће боља која не потоне! Не сложи се Бајрам са Божићем! Је л' овако, браћо Црногорци?
Вјера турска поднијет не може да се хаба докле глава скочи. Иако је земља поузана, двије вјере могу се сложити, кâ у сахан што се чорбе слажу. Ми живимо као досад братски, па љубови више не требује.
СВАТ ТУРЧИН Илдериме, свечев буздоване, мало ли ти би крстове вјере међ' истоком и међу западом да истрчеш хата крилатога, дамаскију да крви напојиш, да најстрашним постанеш шехитом, но
Кад крв проспем ради своје вјере, не бојим се клетве, ни другога. Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Па се зар и у сну онако расприча и занесе. Колика сам пута на чуду био с тога...“ „А што, вјере ти, Крцуне?“ „Немој побратиме те ситнице износити!“ упаде Јанко. „Ма што! није ту никаква зла.
Једну ријеч запамтио сам јер је понављаше често.“ „А коју?“ „Вира, вира, све вира“. „А што је то вира, Јанко, вјере ти?“ запиташе, скоро сви. Јан протра брчиће, насмија се, па махну главом. „А шта, нећеш да нам кажеш!
Сви сиђоше низа страну и уставише се више пута. „Радоје и ти Крцуне, са то двоје момчади запаните тамо; чувајте их, вјере ви! не грабите се лудо око глава да не платите својим главама; ајте!“ нареди Оташ.
„Ајте људи, мрче!“ викну први коњаник, јер се и она два пјешака бјеху уставили за првијем. „Вјере ти Р’слан-беже што ми нешто хиташ данас, чисто као да се бојиш влаха!?
„Богами, момак!“ рече медик, одигнувши обрве. „Е, обишао сам много нашијех крајева, ама вјере ми, не видјех нигдје, присталије женске главе!“ „А од кога је, ха!“ прихвати неки, чисто с поносом.
“ запита видар. „Не. Лисац некакав, препредени лисац! Стаде нам поповати око нашијех старијех обичаја, око вјере, а све меденим ријечима.“ „Ја сам му лијепо одговорио!“ умјеша се стари.
„Даље — шта би?“ рече Владика строго. „Мени се срмче пред очима, Господару, али се сјетих ухваћене вјере и твојијех страшнијех ријечи, па се савладах.
“, па исправи: „Да заложите што Господару!“ Владика њему, смијући се: „Говори јасно, ђаконе!“ „Ма ето, вјере ми, јасно: да се обједује, Господару!“ „Ја не бих, а ти?“ запита Владика, очито шале ради.
„Крупне, богме, па их стане прасак кад се протеже“, прихвати онај други. „А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!“ „Да се кладимо е не зна!
“ „Богами тако исто и моја стопаница!“ дода неки бркати, средовјечан гост. „Милица, кучка је ли?“ запитаће сердар. „Вјере ми и не памтим кад сам је видио!“ „Ја знам рашта је мука женскијема да дођу.
“ стадоше питати сви једанак. „Човјек један!“ „Који? откуда!“ „Е, из бијела свијета“, прихвати Озринић, „али вјере ми, добар чојак, као да је међу нама растао!“ „Причај сердару, вјере ти, шта је то!“ рече Петар.
“ „Причај сердару, вјере ти, шта је то!“ рече Петар. „То је лако испричати!“ одговори Пејо. „Но прије да сквасимо зло грло, још по једном.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био. — Господска до вријемена, а братинска до вијека. — Свој своме и нехотице братује.
— Далеко од очију, далеко од срца. — Љубав је ђавољи посао. — У љубави није вјере. — Чист рачун дуга љубав. — Чести целови губе љубав. — Где је већа милост, ту је већа жалост.
Удовици, нане, магла пред очима, А дивојци, нане, сјајна мисечина. У Турчина и у змије љуте, У њих никад тврде вјере нема. Хваљене јагодице — Празне котарице. Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту.
3 Питали Турци Марка: — Кажи нам, Марко, хришћанске ти вјере, за што би се најприје потурчио? — За инат. 4 Питали Марка: — Али је боље вино оно те је мукте, али плаћено?
Македонији и Истри брав — овца, ован, коза, јарац Брајићи — општина крај Будве, чувена са свога поштења („Тврде вјере као Брајићи“) брашњеница — јело што се носи на пут брзатак — брзак броћ — биљка са жутим цветом; употребљава се и
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету, нема ништа горега од пијана Влаа и од гладна Турчина.
И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...а и од мене и од њега. XИ. МЕЂЕД, СВИЊА И ЛИСИЦА. Удруже се међед, свиња и
сваку одговара, зрло се зачуди и помисли у себи да би он био добар за просца оне краљеве шћери, па му рече: „Тако ти вјере, примакни се ближе да још мало зборимо.” А чобан му одговори: „Причекај мало док вратим овце.
“ Дечко одговори: „Имаш месец.“ А Турчин: „Моје ми вјере, синовче, шта ћемо нас двојица сад? Ја сам то све знао.“ Онда се сви узбуне шта ће чинити: девојка је волела за
“ А зет одговори: „Ово ми се само у љето догоди“, а слуга потврди: „Јест, вјере ми моје, и у љето и у зиму вазда једнак.
и силећи се рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
Један вели: Зла жена; други вели: Зла година; трећи вели: Зла ћуд и т. д. Док један повиче из буџака: „Турске ми вјере! ви не знате ниједан шта је најгоре на овоме свијету; нема ништа горега од пијана Влаха и од гладна Турчина.
И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијаху бити гована и од мене и од њега.“ 30. ЕРО И ТУРЧИН. Орао Турчин ралицом по страни
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ухвати за то, те ста призивати у помоћ Јеронима, Августина, Аквинца, а најпослије доказивати како су нелогичне све оне вјере хришћанске које не признају „чистилиште“ (пургаторију), а ипак се моле за мртве...
се насмија, а пристав поцрвење, па поче причати како су сви православни уопће слабо обавијештени у стварима своје вјере, а најобразованији су у томе пуке незналице.
гласом, заносећи на ришћанску: „Брзо вадите новце и остављајте на цести, јер ће сад, ље, планути петнајес пушака, вјере ми! Сваки нека остави половину од онога шта има!... Мало је, арамбашо!“ викнух ја. „Мало је, мало је, мало је...
— Шта учини, дуовниче, ако бога знаш — рече Стојан смијући се преко воље. — Ти кô из шале добаци, а вјере ми, ти би далеко пребацио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И устрајао сам, упорно али са све мање вјере, у тврдњи да надимак Главоња отклањам не из сажаљења (Глупост! Зашто бих га сажаљевао?!
Знак више или мање свјесног губитка вјере у своју умјетност, или у умјетност уопће... Уистину, велик умјетник је само онај који у својој личности удружује велик
а можда не осјећа” и човјека који „не исказује а можда осјећа”, није ли, до даљег, разумније макар нешто више вјере поклонити оном првоме: он је бар нешто показао, бар нешто истурио на сунце, док онај немушти претендира да му се
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Само ви треба мене да чувате... и од њега да браните, па вам неће бити криво од мене. — Ево ти главе моје и вјере тврде, да ћу те чувати боље но себе сама! — узвикну весео и узбуђен Новица.
А ја, што се тиче... с тобом ћу све братски. Неће ти бити од мене криво... — Остави се залуднице, вјере ти; зар ја не знам тебе ! ... Но дај да се разговарамо о послу. Вујо је, чини ми се, одлучио да ти нађе замјену.
шта ће рећи!... мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке! А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
У томе изиђу и горе. Кад га је спустила на земљу, запитаће га: — А вјере ти, побратиме, шта ти оно баци мени у кљун кад сам пошљедњи пут зинула?
А кад дјед чује, ишћера пијевца па га заћера преко поља. А пијевац помисли: „Куда ћу ја сад? Вјере ми, идем цару на диван, па ћу му пјевати.“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу.
А лисица, чујући, побјеже и рече: — Међу мном и тобом и међу оном двојицом нијесмо још ухватили тврде вјере. СВЕТИ САВА И ВУК Клао вук чобанима овце и тако им чинио велику штету.
сваку одговара, врло се зачуди и помисли у себи да би он био добар за просца оне краљеве шћери, па му рече: — Тако ти вјере, примакни се ближе да још мало зборимо. А чобан му одговори: — Причекај мало, док вратим овце.
Други га Турци почну ћешити: — Доста више, вјере ти, кад му ништа помоћи не можеш. А он плачући: — Немојте се гријешити, моје аге, ја имам кога жалити доклен сам гођ
и силећи се рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске му вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је откад ја знам било.
А зет одговори: — Ова ми се само у љето догоди, — а слуга потврди: — Јест вјере ми моје, и у љето и у зиму безда једнак. На то се вјереник ражљути, па му рече: — Мучи, ничиј сине!
Ћипико, Иво - Приповетке
Из далека, из Леванта, бјаше он, најмилији јој, „старовирске” вјере, црномањаст, мрка погледа. Тешко је по суву ходао и био је некако замишљен.
Он се јед нако мучи да их све прехрани, и нема у њу вјере, а она, ради дјеце, трпи његову жестоку и загрижљиву ћуд. Једне љетње ноћи, а већ се бјаше троје дјеце народило,
И радом наставише. Једнога дана, за одмора, ломећи крух, рече Илија Лазу: —Онај дебели заступник није наше вјере... —Откуд? —Ја не разумијем кад ми што говори, једнако нешто ђамори... —Шваба је! .
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем! — узвикну овај ончас грановесно, устукну мало назад, метну подланицу над очи као да му
— Не знам, ага, и не дирај ме, вјере ти! — Тако ми дина, као што сам Турчин, ти ћеш баш ту песму да испојеш! — Не могу... — А, бре, кад ти се вели!
Ради нашега ђетета... Помисли: зар има боле вјере од наше? Чиста лијепа; Божић и Васкрс, пости и празници, цркве и манастири, сабори и славе, заветине и свадбе, поп и
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Јунак бјеше, дина ми!... Ја ножем замахујем а он свога Христа призива!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Па какве помоћи и од вјере и од јунаштва?... Да је шћеде овом нашом замијенит, први да дође у везира!...
Ко их проведе? Ко ли им кључеве издаде?... Брука, вјере ми! ТРЕЋИ ТУРЧИН: Брука, Хусо, ’ма чудо ни од куда!... Дође дервиш — вели да је главом од Меке дошао — ту се дватри
А лепше би ми уву годило Да му је турско име пришио, Па макар Хасан!... ПРВИ ТУРЧИН: Љепше, вјере ми!... ТРЕЋИ ТУРЧИН (гледа најпре кроз прозор, а после се окрене баби): А би ли, бабо, што ’но кажу, и мртва сина
ТРЕЋИ ТУРЧИН (збуњено): Ев’, ова жена дође, те направи читаву бруку... А, вјере ми, махнита је! ДРУГИ ТУРЧИН: Луда је, честити пашо, те од нас тражи јединца свог.
Јок! А ни ја нисам досад кушао Да њега плашим зортом каковим! ПРВИ ТУРЧИН: Зато се и ухајинио! ДРУГИ ТУРЧИН: Вјере ми, зато!... А да си му дизген мало попритегао, шћаше бит крочији! ЋЕРИМ: И не би заборавио да је и он само рајетин.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— по пустињи блуди; И све тражи, и све пита, вјере не имаде, Све јој смета, све је мало, једно јој се краде. Но внезапу, кад овако сјетујућ разбира, Давни суди недвижиме
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Чича Вујо улази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Шта је, Вујо? Какво нам добро доносиш? ВУЈО: Вјере ми, господару, није ни вријеме да би ни добра донијело... Жље, господару, жље!
ВУЈО: У невријеме ни гости доходе, господару; а, вјере ми, мучно је у старост новој се учит навици.... не шће ми се отворат вратницах незваним гостима, могу да им се мојом
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Какву прáву траже газде? Давид: Знате ви то боље него ја. Видим ја, ви кô ћерате шегу са мном. Судац: Не знамо, вјере ми, Давиде. Давид: Баш не знате? Не мере бити да не знате? Судац: Не знамо, не знамо.
Ти знаш кад суд неког осуђује треба да зна колико је стар, је ли ожењен, има ли дјеце, како говори, које је вјере. Све је то потребно суду. Ето, које је вјере тај твој несрећник? Давид: Никакве!
Све је то потребно суду. Ето, које је вјере тај твој несрећник? Давид: Никакве! Да је икакве вјере, не би дирô у моју сиротињу. Судац (смијуљи се): Је ли ожењен?
Све је то потребно суду. Ето, које је вјере тај твој несрећник? Давид: Никакве! Да је икакве вјере, не би дирô у моју сиротињу. Судац (смијуљи се): Је ли ожењен? Давид: Јест, ожењен је. Судац: По чем знаш?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Још мање сам мислио да се одрекнем своје вјере..." Цео период од 15. до почетка 19. века испуњен је сталним обнављањем епског сећања на постојање некада славних и
Ћипико, Иво - Пауци
како ко хоће... нема силе.. . Цвијета треба да превјери, друкчије не може да буде, треба да је од мужевље вјере! ... Тако је од памтивјека .... —Главу треба дати за своју липу виру. —Да, главу!
Газда Јово задихао се и заморио идући Пјешке до куће, а да се не замјери клеру ни једне ни друге Вјере, није сакупљене свештенике поздравио ни са „Фаљен Исус” ни са „Помози бог”, већ рекавши: „Добар дан, господо!
Криво схваћена култура наше интелигенције продире у народ, упропастиће га; зато ми, свештеници једне и друге вјере, имали бисмо народу предњачити добрим примјерима... Дакако, хоће се добрих дјела, а не само ријечи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића! А тако ми моје вјере тврде, докле мене то весеље прође, обојицу хоћу објесити о вратима града Вучитрна, по свијету да ме не срамоте!
Ту ли си ми, болан, допануо! Ал', тако ми моје вјере тврде, хоће тебе побро избавити јал' за благо, јали на јунаштво!
Или си луд и ништа не знадеш? Ил' си силан, пак си полудио? Или ти је живот омрзнуо? А тако ми моје вјере тврде, потегнућу дизген бедевији, седам ћу те пута прескочити, седам отуд, а седам одовуд, пак ћу онда тебе одсјећ
девет годиница како дворим цара у Стамболу, ни издворих коња ни оружја, ни доламе нове ни половне; ал' тако ми моје вјере тврде, одврћ ћу се у равно приморје, затворићу скеле око мора и друмове около приморја, начинићу кулу у приморју, око
их двору бијеломе, угости их у бијелу двору, па их здраво дома отпустио, и бјеше их Раде научио да не држе вјере у Јерини.
земљу у сватове, а далеко кости занијети браћи нашој преко мора сиња, преко мора четр’ест конака, ђе нам тамо своје вјере нема, нит’ имамо красна пријатеља, но је нама, белћи, земља жедна, па кад виде преко мора сиња, када виде све српске
У мене је свијетло оружје, — устан’ вежи тридест крајишника! Јер, тако ми моје вјере тврде, ако пукне тридесет пушака, свијех ћу их одједном повезат!
Докле твоји Котарани дођу, хоће тебе Турци погубити; већ јеси ли, болан, вјере тврде да ћеш мене узет за љубовцу, да избавим тебе из тавнице?
Ах, Јакове, мој рођени брате, ти не држи вјере у Турцима: ђе с’ удесиш, удри се с Турцима!“ Још Алекса говорити шћаше, али џелат говорит не даде, трже сабљу,
КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ Војску купи Кулин капетане, крајишнике Турке невјернике, који драгог бога не познају, не имају ни вјере ни душе; војску води на богату Мачву, куд гођ пређе — свуда Србљу прети: „Ако бог да те с’одовуд вратим, хоћу, море,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Ма не може бити! — дахну с олакшањем Лазар и пипну се за „убодено“мјесто. — Е јест, вјере ми. Ђаво је однио, алај ме престраши! — Штроп!