Употреба речи вјери у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Међутијем дотле му нико не помену штогод о вјери, а камоли да би му ко о њој поповао. И тога часа први пут му се истаче широка, невјеровна вјерска трпељивост

И тога часа први пут му се истаче широка, невјеровна вјерска трпељивост Црногораца који су веома приљубљени својој вјери и својим обичајима. Та необична појава обрадоваће веома ујака Вацлава.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

сељачки светитељи, благородни су и увиђавни према свему и свакоме; деда Раде наклоњен је чак и лопову Сави, „никаквој Вјери” Свако иде путем који му је одређен; није на нама да другима судимо, већ да праштамо онолико колико можемо.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Тако би, на примјер, неком косматом вучјем свецу утрапио у руке ловачку пушку или карабин умјесто крста. Вјери неће нашкодити, мислио је, а на поручиоца оставља добар утисак: ваљда ће и помоћи кад је овако наоружан.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ЈАНКО Укрешите који да пушимо! То је душа вјери пророковој, неће бити жао ефендији. ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Гавранови грачу и бију се, цијèнê брзо меса бити!

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Пеју мило би спријатељити се с такијем човјеком, па вјери Стану за сина Радојева“. „Па је ли жив син Радојев?“ запита медик. „Јест ја. Зову га Кићун!“ „Па шта би даље?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Оне друге двије сестре пошто виђеше да им се сестра најмлађа вјери преко њих живијех и старијих, почну јој о глави радити и домишљати се како ће је обестрвити, и договоре се те дозову

“ 9. ЗЕТ У ПУНИЦАМА. Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша. Имао је једнога слугу којега је научио, да

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Пјесник је увијек помало у злој вјери, а његова је наивност увијек помало условна. То је наивност свјесна себе. И увијек бар трунчицу лукава.

Вјеровала је, с оном слијепом упорношћу с којом вјерују жене, и која тој вјери и подаје дјелотворну снагу, да ће устрајношћу и стремљењем успјети да ме опет извуче нешто навише.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Чувши то цар, одмах повиче: — Погоди, лисица и јест! И тако га отпусти као правога врача. ЗЕТ У ПУНИЦАМА Вјери се један врло мршави и у лицу блиједи младић, а при том и врло фалиша.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Драгом мојом волом сам се потурчио. Чујеш ли, драгом волом!... Нијесам могао више да подносим у оној вашој слабој вјери и да чекам ту вашу нејаку Србију... Чујеш ли?... Ту вашу малу Мораву.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Трепавице т' дугачке Прекриле их румене, Обрвам, си узвила Кано млада Сарајка. Вјеруј вјери: Боли ме Што те туђом виђох ја; Већ ми ходи лијек дај, С мном ли у гроб лијегај. 1817.

Ћипико, Иво - Пауци

— упада у ријеч газда Јово. —Познато нам је — прослиједи старац — како се наш народ борио проти некрсту, вјеран вјери својих отаца... Сјетимо се да смо и ми из народа и закунимо се да ћемо га само добру учити! Је ли тако?

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

– Оца и сина, супруге, кћери, Брата и сестре, друга што вјери, Сродника мила, пријана радка, Нијесу ми тако имена слатка, Ко твоје име, које ћу знати Свеђ' љубит Мати, свеђ' љубит

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1906. ПРЕД РАСПЕЋЕМ Хоћу да живим животом човјека: Хоћу да љубим, да трпим и страдам, У својој вјери да се добру надам Штоно ће доћи кô света ријека Да гријех спере!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности