Употреба речи вјерна у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

преда ме пуковник, овај исти што је сад у Котору, па рече: „На првом мјесту, стога што си од куће која је увијек била вјерна цару, која је њему дала много добријех службеника; па стога што ти се одбија на младост, доносим ти цареву милост!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, не лупај фине чаше; то је презент од кума!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Свак запао по за један камен, Дохватају оне танке пушке, Још понеки својој проговара: „Збогом, пушко, збогом, вјерна друго, Јоште мало па ко зна чија си, Но ма како, подрж' сада јоште, На растанку вјером не преврни, Свог свијетлог

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— А куца? Хоће ли ту бити и нека стара куца, трома и вјерна, пуна преданости и туге? — није одступао дјечак. — Наравно. За куцу увијек има мјеста.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград?

Па дозивље свога слугу, вјерна Николу: “О Никола, вјерна слуго, је л’ ми какав град, Је л’ ми бољи, је л’ ми љепши него Цариград? Је ли љепше испиргани него Пирин град?

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

у бој љути, убојниче, ђе се српски момци грабе, младо момче, око главах и оружја, просте ране; но на вјеру у невјере, вјерна главо! Да ми се је помамити, сестри црној, да те како заборавим, кукавица, е презгодна глава бјеше, млади брате!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

ево Ноелопан, ево Разец и ево Аскела: од њихова несретњега лика отпадника неба поздрављају, куну му се бит дружина вјерна, само своју ријеч да одржи - да их круни самодржавијем по над једним, ка је река, миром.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Тако и буде. Он стрпа врага у боцу, донесе га кући и рекне жени: — Ето, жено, видјећу ја како си ми вјерна. Ево, боца нека стоји овдје нетакнута све док се ја не повратим; ако ли ју само такнеш, ја ћу познати.

Ћипико, Иво - Приповетке

Послије, сретним случајем, намјерила се на садашњега господара. Свидјела се господару и била вјерна другарица кћери му. А кад је поодрасла и развила се до дјевојчета, послушна и мирна, остаде у кући ко домаће чељаде.

сузних очију, али мирна и прибрана, а и они узвратише љубазношћу, очито тога часа ганути: била им је добра и вјерна. — Иди са срећом!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Ах, љубезна чада, Сини первородни! Гдје пастир от стада, Гдје вожди угодни? Гдје же љубов вјерна, Опшча, неизмјена, В мојем сушчем родје?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узму моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака.

Кад одоше свати из Леђани, краљ дозива Балачка војводу: „О Балачко, моја вјерна слуго, можеш ли се у се поуздати да рашћераш цареве сватове и да отмеш Роксанду ђевојку?

прође, и љуба му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема невоља те ми рониш сузе више главе?

Мудар бјеше војвода Момчило, мудар бјеше, ал' се преварио, својој њуби тако бесједио: „Видосава, вјерна моја љубо, за то ћу те ласно утјешити, ти ћеш ласно виђет чилу крила: када први залјевају п'јевци, ти отиди у нове

Кад ујутру зора заб'јелила, поранио војвода Момчило, па говори љуби Видосави: „Видосава, моја вјерна љубо, ја сам ноћас чудан сан уснио: ђе се пови један прамен магле од проклете земље Васојеве, пак се сави око

у тебе издала, а сјутра ће тебе у другога; већ ти узми моју милу сеју, сеју моју милу, Јевросиму, она ће ти свагда вјерна бити, родиће ти, кô и ја, јунака“. То говори војвода Момчило, то говори, а с душом се бори; то изусти, лаку душу пусти.

Кад то зачу Вукашине краље, он дозива слугу Десимира: „Десимире, моје чедо драго! Досад си ми био вјерна слуга, а одсаде моје чедо драго; ватај, сине, коње у интове, и понеси шест товара блага: иди, сине, преко б'јела

Но ето сте три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, зиђите је кули у темеља: тако ће се темељ обдржати,

Још говори са планине вила: ев' ми јесмо три брата рођена, у свакога има вјерна љуба: чија сјутра на Бојану дође и донесе мајсторима ручак, да ј' у темељ кули узидамо: тако ће се темељ обдржати,

Ал' да видиш чуда великога! Краљ Вукашин вјеру погазио, те он први својој љуби каза: „Да се чуваш, моја вјерна љубо!

И Угљеша вјеру погазио, и он каза својој вјерној љуби: „Не превар' се, вјерна моја љубо! Немој сјутра на Бојану доћи, ни донијет мајсторима ручак, јера хоћеш млада погинути, зидаће те кули у

Царе пита вјерна слугу Лаза: „Ој, бога ти, вјеран слуго Лазо, што те питам, право да ми кажеш! Што ти мене чашу преслужујеш?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали. Кврцну само ороз, али то мајстора Мачка више уплаши него да је загрмио топ.

познату, жуту кују Жују и чим би неко почео да га задиркује, он је пуштао узицу и подвикивао: — Држи га, Жуја! Вјерна куја смјело је јуришала на безобразника и тако је многи окачењак одјурио подерана тура, срећан што је читаво остало

— Ето ти баш, кад нема Жује, нек нема ни мене! И вјерна животиња није могла без свог малог господара, па је код новога газде читаву ноћ завијала, све док није прекинула ланац

Малишан викну: — Мир, Жуја, да ћутиш! Сад ћу ја доћи. Вјерна куја весело замаха репом, леже и спусти главу на шапе, али јој очи и даље остадоше приковане за дрво на коме се крио

Гегао је кроз мрачан буквик и не слутећи да је негдје пред њим Жујина тајна кућа и у њој вјерна Николичина пратилица, утонула у дубок сан. — Ха-ха-ха, неваљалци, богме сте...

У посљедњем пару у поворци ишао је мали Николица. За руку му је била везана његова вјерна Жуја, која се, ето тако, ни у овој љутој невољи није одвајала од свог малог пријатеља.

Посљедњи је био Јованче. На најдубљем мјесту језерца Николица је газио воду скоро до врата, док је његова вјерна Жуја пливала тик уз његова лећа наслањајући му главу на раме.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности