Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
скупљачки посао: »Пјесме, загонетке и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— прати те вјерно, устрајно, нијеси сам на свијету, не бојиш се вука ни хајдука. Примичем се и пажљиво ослушкујем. Ово је управо нешто
Пратио ме је у корак, у стопу, и није требало да се озбирем, он је вјерно јездио за мојим петама. СЛИЈЕПИ КОЊ Газдинске куће у нашем крају биле су чувене по својим њивама, по шуми и стоци.
— Па и мени се нешто чини да јеси — разњежено каже сељак и опет шири руке. — Приђидер, кумићу, да те још једном вјерно загрлим широм наше напаћене земље.
као и сви утопљеници, али ипак живе некаквим својим животом уклетих сјенки, подложни мијенама годишњих доба, биљежећи вјерно и непогрешиво сваки покрет и промјену код своје живе браће близанаца.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Он исприча цару све шта је било с њим, и цар га прими да служи. Служио је толико година вјерно и поштено, и цар је био задовољан с њиме, но паде му жеља да види кућу и оца, па то и цару каза.
— Добро, синко, — рече цар — како хоћеш нека ги буде. Служио си ме вјерно и поштено. Овај цар имао кћер и она је извезла мараму самим бисером.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке. Често их моћне олује бише уз бљесак муња и вјетра хук, пекло их
Путује прича и сваком каже како се воле неизмјерно и како Врапца Црвеног траже малишан Жарко и псето вјерно. Од приче, најзад, пјесма се прави, другарство тврдо по свијету слави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
3 Питао хаџи-Мују Кара-Мустафа: — Кажи ми, хаџија, дика ти, може ли Влах у рај уљести? — Може онда кад вјерно Турчина служи дванаест година, па тринаесте да га ага посијече. 4 Питао син оца: — Куда сијече Турчин рају?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пјесме, загонетке, и приповијести, то је готово народно књижество, коме ништа више не треба, него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи намјештати (али опет не по своме
” „Пјесме, загонетке и приповијести, то је готова народна књижевност, којој ништа више не треба него је вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповиједака већ треба, мислити и ријечи намјештати (али опет не по сво- |
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Два војводе и вјерно воинство, и сва војнства стекшијех мировах, у облачне непрегледне хоре узлећеше по блаженој сфери, појућ славу
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Не знам, мој златни ага, прије но што чујем. — Знади да у нашему ћитабу пише: кад право и вјерно раја служи својега агу седам година а ага га осме године посијече, отворен му је рај као да је прави Турчин; анаишеш
Ћипико, Иво - Приповетке
И мислим: она се подала животу на вољу, па је он вјерно носио кроз цио вијек; она и не зна што је трагика у живљењу, и проти вољи живота све јој је ситно и смијешно, а само
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
"Пјесме, загонетке и приповијести (пословице) то је готово народно књижество коме ништа више не треба него га вјерно, чисто и непокварено скупити; али у писању приповијетки већ треба мислити и ријечи намјештати (али опет не по своме
Ћипико, Иво - Пауци
— Погибе к'о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај. Прошлога лета, у освитку дана, погину то момче од жандарске пушке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Маретић: „Из старих и вјеродостојних извора излази да је Вук са својом војском био на Косову и борио се с Турцима вјерно помажући кнезу Лазару: највише што се може допустити јест то да је прије потпунога свршетка битке оставио с остацима
Иде ли ми, хоће л' скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж'те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?
“ А Марко се трже иза санка, па говори слуги Голубану: „Голубане, моја вјерно слуго, мало тренух, чудан санак усних, чудан санак а у чудан часак, ђе се прамен магле запођеде од Костура, града
Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерно љубо, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!“ Љуба њему тихо одговара: „Господару, Јакшићу
Иде ли ми, хоће л’ скоро доћи? Не гони ли мачванскијех крава? Не води ли српскијех робиња, које би ме вјерно послужиле? Каж’те мене кад ће Кулин доћи? Кад ће доћи, да се њему надам?