Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад му цар исплати службу, рече му по обичају: — Е, сад тражи шта хоћеш, да те наградим за вјерну службу. Он поиска везену мараму.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Сваки турио под главу камен, струку врх себе, под струком загрлио вјерну другу, дугачку пушку, па — као мртав. Ниједан не извади леденице ни јатагана иза паса, те да се коме и хтјело да се на
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дакле, ми покажи височајше благо, Кротко, њежно серце, серце серцу драго, Да ти кажем како њежно љубе људи Своју вјерну љубу, како њене груди Јесу олтар љубови њежноме јунаку Који уме живити срећно у буџаку, У буџаку сиромаштва и б'јеломе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
војводу Момчила, ил' га отруј, или ми га издај, ходи к мени у приморје равно, бијеломе Скадру на Бојану, узећу те за вјерну љубовцу, па ћеш бити госпођа краљица, прести свилу на златно вретено, свилу прести, на свили сједити, а носити диву и
попалио, и најдоњи камен растурио, вјерне твоје слуге разагнао, стару мајку твоју ојадио, са коњем јој кости изломио. вјерну твоју љубу заробио, одвео је у поље Косово, — љуби твоју љубу под чадором, а ја, сине, кукам на гариљту, а ти вино
Мина од Костура, он похара моје б'јеле дворе, све похара и огњем попали, стару мајку с коњма прегазио, зароби ми моју вјерну љубу, одведе ми коње из арова, и однесе из ризнице благо“. Вели њему слуга Голубане: „А не бој се, Краљевићу Марко!
Ево има девет годин' дана како чекам ја такове гласе: Маркове сам похарао дворе, похарао, огњем попалио, вјерну сам љубу заробио, још је за се нијесам вјенчао; све сам чекô док погине Марко, а сад ћеш ме ти вјенчати с њоме“.
триста јаничара у дворове Мине од Костура, бијеле му дворе похараше, похараше, огњем попалише; Марко узе своју вјерну љубу, и Минино он покупи благо, па отиде бијелу Прилипу пјевајући и поп'јевајући.
“ Вели њојзи Јанковић Стојане: „Тврда вјера, лијепа ђевојко! Узећу те за вјерну љубовцу, доиста те преварити нећу“. Кад то чула лијепа ђевојка, спусти њега у тавницу тавну, па отиде на танану кулу.
“ „Твоја ми га луба донијела, узô сам је за вјерну љубовцу“. Кад то чуо хајдук Вукосаве, тад хајдука увати грозница; ал’ му вели лијепа невјеста: „А не бој се, драги
увати Хајкуну ђевојку, одведе је у земљу Србију, доведе је у бијелу цркву, од Хајкуне гради Анђелију, па је узе за вјерну љубовцу.
Ал’ бесједи Вуксан од Роваца: „Ала, браћо, рђава јунаштва! И ја имам дворе н тимаре, и у двору остарилу мајку, вјерну љубу скоро доведену и сестрицу милу неудату; ал’ ја тога сад ништа не жалим, већ ја жалим ђе ћу погинути, погинути