Матавуљ, Симо - УСКОК
Он је тврдио да је освета богу угодна, јер, вели, у молитви се каже: „света освета“ (свьта од свьта!); вјеровао је да нема смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају
); вјеровао је да нема смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем
лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити
— „Што ти би, господине?“ пита га Свети. — „Би ми то, што нијесам вјеровао у твоју моћ, свети владико! Но ти се молим, опрости ми грјешном!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Хајде, шта ти вриједи гледати. — Е, да ми је ико казао да Грмеч може бити овако плав, не би му вјеровао. У нас, код куће, има један таки лончић, донио ћић Вук из Крупе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Кад послијед, све оно излиња, кâ да ништа ни зборено није. И посад му не бих вјеровао млијеко је да рече бијело. КНЕЗ РОГАН А како те рањаху, војвода? Бјеху ли им лијепа јестива?
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао; крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио; у помамни вјетар ударио, а у лик се
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ти знаш шта ће Црногорци рећи кад чују е је сердар Пејо узео у кућу човјека и дао му шћер. Ко би то вјеровао?... Ја, богами, немам ништа против онога момка (Јанка), но ми је мио — а ти лијепо знаш — као да ми је од срца, но
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Тада краљ рече: „Валај баш јест то лажно зборити.” А чобан одговори: „Ако је лажно зборити, ти си за истину вјеровао. Ја сам те доста преварио, него дај ђевојку, ја сам је заслужио.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Да је ко рекао Бакоњи да ће се тога црнога дана још чему моћи зачудити, Бакоња то не би вјеровао, али кад видје шта љекар учини, Бакоња се пренерази... — Ето, тако ћеш му, дијете, опет пред зору учинити!
“ Ту је мисао Бакоња читао на лицу Јелкину и вјеровао да је тако. Осим тога, обоје мораху вјеровати да њеки нарочити светац штити њихову тајну, кад она оста скривена од
Кнез се куњаше да би му то милије било него да му поклониш полак Зврљева. Бакоња није то вјеровао, али не могаше разумјети што га уставља а зна да је у хитњи дошао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Оне су и осталу дјецу више привлачиле. Вјеровао сам да по опипу разазнајем „десне” јабуке од „лијевих”, оне „у којима гори” од оних „угашених”.
Био сам препун свакојаке радозналости о њима. Вјеровао сам да их мрзим, а ипак ме нешто неодољиво вукло к њима. У ствари, то није била мржња, већ више као неко удивљење, с
морам да извршим свјесни напор како бих из представе моје мајке отјерао ту наметничку птицу што јој је сјела на раме. Вјеровао сам да је најпогоднији час за мотрење људи навече кад лијежу. Тад упознајемо њихово дубље, тајно, право својство.
Неко сам вријеме, касније, вјеровао да је то можда прави знамен за будућег извођача виртуоза. Али сам се увјерио да ни то није тачно.
XXИ Никад нисам много вјеровао у реалност реалнога. То несумњиво мора бити конституционална грешка. Као што услијед неких болести човјеку остане до
” Ето, то је био мој први учитељ. Па ипак, и поред свега тога, ја сам га не само волио него и дубоко цијенио. Вјеровао сам (и то не само онда него и касније) да је имао момената заиста сретне понесености која је лако свладавала и обилно
И вјеровао је да ће та клица „оног нечег“, упркос свему, (упркос чак и евентуалном дугом намјештању виолине или другим недаћама и
А још нешто касније (но сасвим касно, кад је то ионако већ било свеједно), већ сам вјеровао да се, у замјену за ону прву, с временом развија нека нова, вјештачка спонтаност и непосредност, нека обновљена
(Какав ненадни преокрет, и какво нагло усрећење!) Не знам колико сам у то обећање сам вјеровао, но та је одгода била и за мене једна потреба и једно умирење.
И, чудно, послије тога нисам више вјеровао чак ни његовим патриотским страницама. Уопће, више му нисам вјеровао ништа. Дозвољавао сам да може да нас забавља
И, чудно, послије тога нисам више вјеровао чак ни његовим патриотским страницама. Уопће, више му нисам вјеровао ништа. Дозвољавао сам да може да нас забавља дотле док нас забавља, без претензија на какво вјеровање.
Чврсто сам вјеровао да је раскид с њим био коначан и никад нисам помислио да бих се некад у њ могао вратити. Али једном су ме, сасвим
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Тада краљ рече: — Валај, баш јест то лажно зборити. А чобан одговори: — Ако је лажно зборити, ти си за истину вјеровао. Ја сам те доста преварио, него дај ђевојку, ја сам је заслужио.
Ћипико, Иво - Приповетке
игра се у сјају; шапатљива дахће, као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега отхранила, којој је вјеровао, с којом је живио и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као
Биће како он хтеде, одврати она с увјерењем и поврати се. Насами приупита Букало Жижицу; није чисто вјеровао. —Ча, мисли спалити баш нашега светога Спиридиуна? —Његов кип... —То је ка и њега... —А ставиће на отар нови кип...
Ћипико, Иво - Пауци
Има изашто, а и докон је! ...Али није вајде тајити, корисна је благајна, није ни он у њу прије вјеровао, али сада види како је.
—Ко ће то вјеровати? — вели један од комшија. —Што не би вјеровао? — јави се један времешан човјек. — Нађе се свега код људи: и добра и зла!
Чуо је разговоре тежака; вељаху: „Још би добра киша помогла!” Он им од срца вјеровао и желио ла им се услишају вруће молитве.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао! Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју ђецу на њ печену ио!
“ Сестрица се брату кунијаше: „Нисам, брате, живота ми мога, живота ми и мога и твога!“ То је братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде ноћу у градину, те заклала сивога сокола, па говори своме господару: „На зло,
“ Сестрица се брату кунијаше: „Нисам, брате, живота ми мога, живота ми и мога и твога!“ И то братац сеји вјеровао. Кад то виђе млада Павловица, она оде вече по вечери те украде ноже заовине, њима закла чедо у колевци.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! Кад би сад казали да се Сивац правдао и клео како није ни такао шешира, то не би било истина, нит би нам ко вјеровао.
— Шта кажеш? — прену се Стриц и узе преплашено да звјера око себе. Он је чврсто вјеровао да Луња има неко шесто чуло којим открива и види и оно што други никако не примјећују.