Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Ето — каже он — у онај горе нисам те бацио, јер је много плитко, а овде, опет, много је дубоко. У слиједећем ће, вјероватно, бити превише рибе, а још даље, враг да га носи, неће ми се допасти сјенке врба или тако нешто слично.
— дрекнух ја из свега гласа и поскочих у џаку. Мишева нестаде за трен ока. Чух само како нешто бућну у воду. Вјероватно су оба скочила у ријеку.
Милићевић, Вук - Беспуће
У њиховом друштву налазио се још један млад, штркљаст, голобрад ђак, вјероватно бруцош и на сваки начин један нов гост каване, који ношаше с уживањем цвикер и намјешташе га сваки час, огледајући се
као по дужности, љубазне, и не призиваху је више к себи; она осјећаше на себи погледе и сажаљења и презрења; другарице вјероватно по заповиједи, уздржаваху се од њезина друштва.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ихи, почело је! Кад он већ дједа смије назвати парипом, шта ли ће тек бити са осталом чељади. На мене ће, вјероватно, сви у кући и заборавити, моћи ћу да одмаглим преко потока у љескар.
Узалуд су била двосмислена набацивања његових пајдаша да је то, вјероватно, Тодор Дамјановић био код његове Драгиње. — Бог с вама, шта ће Тодор код моје Драгиње кад већ има своју Ђују?
и прошибао „табановића фијакером“ све од Солуна па чак негдје до иза Загреба, а можда би згодио и даље, али га је, вјероватно, опет и тамо дочекала некаква вода. — Мог веселог Ниџу само вода зауставити може — жалостиво се вајка дјед.
Ту, иза сваке справе и суда, канда се крио још неки дјечак, наш вршњак. Он вјероватно умије да прави пуцаљке од зове, носи капу чудна облика, говори „амерички“ и џепови су му пуни ...ко би знао чега.
Тај мој кумашин вјероватно је био посљедњи изданак илирског ратничког племена, тако сам бар ја давно закључио у својој одликашкој гимназијској
Шта ћу с дјететом у канцеларији? А треба то, вјероватно, и хранити. И де ти сад погоди зна ли један оваки сȃм да једе. — Не зна — увјерљиво рече коњокрадица.
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у сијерој мирној води језера.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Не знам како сам се вратио. Протекло је неколико дана без времена. Вјероватно дан-два без пуне свијести. Данас би, према томе, могао бити петак или субота. Ваљда субота. А можда чак и недјеља.
Задуго сам наслућивао и опипавао то нешто а да нисам могао да га спознам или одгонетнем. Вјероватно сам се касније и сам и несвјесно уклањао том сазнању, у доба кад ми се учинило (и кад сам то зажалио) да је ионако
Мој дјед је вјероватно увидио на мом оцу и на млађем му брату, мом стрицу, погрешност свога корака ка оплемењењу соја, па је похитао да то
А за њега, вјероватно, само успомена на једну бескрајно тужну вечер и ноћ проведену на крајњој граници људског насељивог појаса.
Али неће дуго потрајати: сутра ће вјероватно опет бити ведро. Лијеп и ведар дан предосјећам дуго унапријед. И спремам се за њ, као што се сеоска дјеца спремају за
Ето, што све може да донесе једна сретно потрефљена несрећа!... А вјероватно је чуо и за мој страх од собног друга. И то га је навело на пажњу према старом умјетнику-пробисвјету, па је удесио
А вјероватно сам највише због мастике волио и бакиног брата, отмјеног старог господина из породице што се прије више деценија досели
Да, свакако похана пилетина. На ту бих се похану пилетину готово кладио. Јер грађанско (али зашто баш грађанско? вјероватно је то опћељудско) убоштво фантазије, у трудовима свог ненадахнутог довијања какву што бољу и прелеснију понуду да
Са села је, негдје из околице. Позвали су је због смртног случаја у породици. Замишљам, послије сахране бит ће вјероватно подушје.
Никад ми није прошла главом помисао да би још неко у њеној породици могао бити лијеп, и вјероватно бих се зачудио да ми је когод то рекао.
А зашто толико зазирем од приговора недосљедности — то не знам. Ваљда (и сасвим вјероватно) баш зато што сам уистину недосљедан. Добро, но зашто ми то толико импонира? Одакле у мени та амбиција на досљедност?
И, испињући се на прсте да завири преко тарабе, мила дјевојка вјероватно мисли како су она и њена земља још мали, и незнатни, и примитивни, још недорасли да би имали своје проблеме, да би
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У њима је, вјероватно, често имала и своје ствараоце“, што значи да је, вероватно, бар ретко имала своје ствараоце и на другој страни.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Држећи се за њ, некако би се, вјероватно, и доспјело до онога спасоноснога шумарка. — Да опробамо? — упита Јованче. — Хајдемо — кратко се сложи Мачак.