Употреба речи вјетрове у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ВУКОТА Бог са нама и анђели божи! А ево си удрио, владико, у некакве смућене вјетрове, кâ о марчу кад удри вјештица ал' у јесен мутну вједогоња. ВЛАДИКА СЕ ТРЗА КАО ИЗА СНА.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Гдје је долине јека, биће рода доста, јер снијег топли и надија хранитељку људи. А пустићемо од мора вјетрове и сунцу ћемо наредити да раније пригрије, па ће земља окопнити на вријеме!

Кад јесен наста и донесе вјетрове и даждеве, морадоше растати се. Гроф бјеше најмио некога момчића из другога села, који се и про зиме с дјецом састајао

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности