Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ћутало је, добро чувано у родној колијевци завичаја, кроз који више неће мести гласне олује, рушилачки вјетрови, нити ће га прекрајати и мијењати равнодушни странци.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ујутру само, унедоглед, ниже се стопа дивовских ред. Вјетрови мету и кише шкропе чаробног млина прастари кров. По дану пред њим џиновске стопе, а ноћу сјенке и дива зов.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ми св'јетли круна Лазарева, ê слетио Милош међу Србе; душа би ми тада мирна била како мирно јутро у прољеће, кад вјетрови и мутни облаци дријемају у морској тавници. ТУРЦИ СЕ МРКО ПОГЛЕДУЈУ.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Али се ршум дизаше на махове, јер зимњи здухачи непопуштаху лако прољетнијема. По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови. Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле.
По небу се погâњаху облаци а по земљи вјетрови. Облаци пуштаху громове и даждеве, а вјетрови дизаху прашину и прољетње магле.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сунце сија, трава клија, на све стране птичице кличу, док народ ради и пјева; а теби кише и снијегови падају, вјетрови душу: нико од зиме ни носа не смије на пољу помолити! — Е мој Ђурђу! — пасмија му се на то свети Митар.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
опет сам осјећао дахове масе који су, ако и нису ишли баш мени, ипак стално прелијетали изнад моје главе као пасатски вјетрови. А још касније, било је још скромније, но у суштини опет исто.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
и једног кобног дана — добро се он сјећа — ненадно се дигоше врући планински вјетрови, погнаше и завитлаше млаку прашину у ковитлац, расипљући је по торовима, стајама и њивама његовим.
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво
За часак се опет ненадно диже мећава. Јеле су се љуљале из корјена, шкрипећи болно, и вјетрови су са њихових врхова у помамном бијесу и звизгу тргали и разносили огранке и иње на све стране.
Он држаше само комад привузе у руци. Капу му стргли вјетрови и однијели, а опанци му негдје спали и остали у снијегу. Био је бос и скоро го.
— Вујо! — очајно, силно јаукну и паде крај малог, с кога бијаху вјетрови снијег разнијели. Негдје у даљини, са планинских овршака, разлијегало се по узнемиреној зимској ноћи студено вијање
Звижде вјетрови, звижде и урличу, а полумртва се уста љубе и издишу у слаткој смрти... ГРОБ СЛАТКЕ ДУШЕ Упекло сунце — сажеже све!
Ћипико, Иво - Пауци
Сунце се даномице све више и више скањива и за облаке заклања. Дани све краћи, а вјетрови јачи. Морска пучина је тамнија и јежури се, а у мутноме ваздуху покатшто завришти јато ждралова, нижући се к југу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
На предлог Лазара Мачка најприје се приступило изградњи колибе. Иде касна јесен, кише, вјетрови, како ћеш да сједиш само под буквом, па макар она била не знам како граната и густа.