Милићевић, Вук - Беспуће
И он у њој замираше полако. Кадгод се пробуде мисли, јуре, дигну се као облак прашине ваљан вјетром, и опет сплашњавају, смирују се, гасе се, под овим ваздухом који не трпи живота.
и сакрио се од живота и грчевито се ухватио за ову кућу; он се боји да га он не нађе са својим помамним, пламеним вјетром који улази у душе, диже их, креће их, буни их, са надама, жељама, амбицијама и свим оним немиром који заталасава и
Читава кућа била је пуна њезиних суза; јецај се осјећао и титрао у ваздуху, упио се у зидове, долазио с вјетром; та ужасна несрећа једне матере завијала је у црно све око себе својим јадом и кукањем.
још из дјетињства, ради његових витких, зеленкастих шибљика, његовог бледуњавог, уског лишћа, његовог звиског шума под вјетром, ради гнијезда која сједе међу његовим рашљама, ради оног бујног и гласног живота међу његовим гранама.
се немоћно испиње својим сурим стаблом; вјетар чудновато шуми у његовим гранама које клепћу тупим и сувим звуком под вјетром и откидају се и падају, ломећи се о тврду земљу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Врата се отворише, прије но што они имаше времена до поустану, те с мећавом и вјетром уљезе човјек, викнув: „Добри вече и на добро ви дош’о Бадњи вече!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Детињство је пуно бескраја и бесмртности као увала запљуснута вјетром са пучине. Дјетиња је душа сва саткана од љескања бивствовања и небивствовања, сва натруњена одблесцима вјечнога.
За нашег избивања огањ који је у дестилерији тињао вјероватно још од суботе под погодним вјетром у ноћи разбуктао се и за неколико сати све уништио.
Ћипико, Иво - Приповетке
— Стићи ће нас невера, — јави се стара, само да заметне разговор, и погледа у облак што је, гоњен вјетром, прама нама долазио.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
НОЋ Укочила се Ноћ, кô авет страшна, Запрла ногом у земљу, а главом У црни простор неба недомашна, Па шиба вјетром и муњом крвавом. Ломи се ваздух, и хуји, и јечи, Океан сињи валом облак хвата.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Дјед Алекса кренуо је уз љестве, за Стрицем, али како је пламен запаљене колибе све више растао и понесен лаким вјетром лазио укосо баш под његове табане, чича се брзо дохвати првих грана и пође навише уз букву, кад одозго одјекну