Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
увијек умјесто њега гледао родну стару трешњу и у њеним гранама понекад брижна једа, понекад распричана стрица, моје вјечите и вјерне добротворе у овоме свијету који све више осваја зима.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ја појући идем проз мрачну гробницу У предјеле св̓ јетле вјечите радости Да глас моје лире с гласовима слијем Лика бесмртнога код пр̓јестола Вишњег.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ То рече неко, а свјетло сину, без трага некуд побјеже мрак, Црвен се Врабац над њима вину, вјечите среће весели знак. Жарко и Жућа у чуду стоје, пред њима бљеште чаробне боје, смјешка се ведри безбрижни дан.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
ликови ангелах, на безбројне хоре, легионе усијати у блажена поља, расхорена слаткогласијама и химнама вјечите љубови, уживају бесмртну насладу коју смртни не зна вообразит; легиони, опет, неизбројни, на уредна јата разасути
опет, неизбројни, на уредна јата разасути по небесној благодатној сфери, њихајућ се на зефирна крила, поју пјесне вјечите љубови. Ах, красоту небесног воинства смртни никад постићи не може!
свога и оца мировах, који те је из једног атома у вјечнога претворио духа, окрунио круном архангелском, да уживаш вјечите сладости у предјеле неба блаженога?
Дан четврти сјутра ће гранути на њих страшним гњевом наказања и вјечите њине погибије; чуће сјутра удар свемогући, треск ће његов испитат ужасни, сјутра ће се одзват слава творца, ви јој
стекшијех мировах, у облачне непрегледне хоре узлећеше по блаженој сфери, појућ славу побједника творца и љубави вјечите блаженство.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А умјесто израза „бесмртност” доћи ће, рецимо, израз „бесконачно трајање”, или „вјечита регенерација”. Тако. „Хормон вјечите регенерације“, или „Фактор бесконачног трајања .
Сјетите се само „бескрајног платна“, „бесконачног вијка”, или „вјечите оловке“... А да и не говоримо о бескрајном простору, и то још закривљеном.
Ћипико, Иво - Пауци
Ну осјетљиво његово биће даномице откриваше и упознаваше у околишу у којем борављаше вјечите истине. Јављао се живот, па би му се он у којем му драго облику подао, да у њему утоли своју неразложну бол.