Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
баш онако како ће најљепше бити за мене, а ваљда и за мог дједа, честиту старину, која се тако лијепо умјела наругати вјечитим страшним сјенкама иза крајње границе свијета, тамо негдје за свјетлуцавим сребрним Цазином, градом из Самарџијиних
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али то му се само треном привиђе, јер на његово питање шта се осамио, онај поче својим вјечитим: „Је ли ја, је ли?“ — гледајући глупо. Одатле Бакоња оде ка ковачу, те узе клијешта.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Занима нас само човјек, го жив човјек, с његовим срцем пуним стрепња и немира и страсти, с његовим вјечитим неспокојством и беспрекидним мотањем и треперењем и свјетломрцањем чувствовања у њему.
дворишту иза опћине, па је сад биједни Густе трчкарао између маурске сушионе говеђих кожа и опћинског дворишта, с вјечитим неспокојством у души због оних сталија и контрасталија које су се просто котиле и бујале на његовом столу у агенцији.
Нешто чега у хотелској соби никад нема. Три мусава дјечачића врзла су се по том вашару, опуштених гаћица, с вјечитим слинама под носом, и импресионирано зурила у посјетиоце. Поваздан су шмрцали.
„Хормон вјечите регенерације“, или „Фактор бесконачног трајања . — Али, извините, нисмо ли с тим „бесконачним”, „вјечитим”, „бескрајним” и опет објема ногама упали у метафизику? — Нипошто!
А покушавао сам да водим рачуна о другима, трудио се да се бринем о добробити других! Готово сам био досадио жени вјечитим запиткивањем: — Долорес, јеси ли сретна? Јеси ли задовољна? — А она је доиста била задовољна.