Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
), сипи топло мливо дана и ноћи испод досадног вјечитог жрвња, а у мени никако да ишчили и остари сјећање на један сјеновит богат таван пун тишине, препун изненађења, крцат
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
(Увати је за руку.) Чујте, ангелска господична, глас вашег вјечитог роба: Ја вас смертно љубим! ЈЕЛИЦА: Ах, Готт! Wелцхе Ентзüцкунг!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замислите само: то уклето гибање, тај робијашки ланац вјечитог кретања који човјек вуче за собом и коме сваки нови дан надодаје по једну карику.
А тај комплекс испада према вани у виду оне сталне испршености, оног вјечитог стања „приправности“ , оне превентивне самообране о којима си имао прилике да се увјериш.
Мора да је ужасна она сахарска пустош која од те једне једине мисли, од вјечитог ношења тог монокорда у себи, царује у таквим спрженим душама. Зазирем од људи који никад не мисле противно себи.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јованче се лагано исправи и бојажљиво поче да кружи распршеним снопом свјетлости по зидовима. Пред њима се из вјечитог мрака показивала овисока подземна дворана са чијег су стропа висиле дебеле камене свијеће.