Ћипико, Иво - Пауци
гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери и — дарива га вјечитошћу. А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу.