Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У једној причи из збирке Вука Врчевића („Зет и тазбина“), кнез овако каже: „Син је кутњи темељ, крсна свијећа, вјечна домаћа читуља, бранич цркве и народа..., а дјевојка? она није друго но туђа вечера за суђену кућу.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Не слуша Мачак, већ кличе жарко: „Повратка нема, напријед, барко, рашири једро-крило! Нек вјечна младост побједу слави, борим се за њу ко јунак прави, таквих је увијек било!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Благо томе ко довијек живи, имао се рашта и родити! Вјечна зубља вјечне помрчине нит' догори нити свјетлост губи. ВЛАДИКА ДАНИЛО (међу свима као да је сам) Ђе је зрно клицу
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ја немам ништа да ти причам за њих; Без приче тихи живот им је био: „Љубав је вјечна!“ урезаше туде, Пољубише се, и умр'јеше ти'о. Ј.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
прегледати; ти л' се, слаба, усуђујеш, руко, да опишеш пољах небеснијех величество и красоту дивну и ангелска вјечна наслаждења?
Вељи јеси, творче и Господи, и чудна су творенија твоја, величеству твоме краја нејма! План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима
руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна и прозрачна, у правилност сваки цвијет ника ка вјештијем ткањем разложени; воздух пуне благоуханија, но створена
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Грдна тјескоба стиште ми срце: обузе ме осјећај опћег потонућа. Помислих да на свијет пада вјечна ноћ. Отада сам често доживљавао такве сутоне.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
бјеже од Бање Луке. Јадно, чемерно, убијено, бјежи, не обазире се... Ја и покојни Партенија — вјечна му памјат — стојимо горе код кошарâ, па гледамо... Врви Крајишник кô да из земље изниче! Стали ми, па бројимо...
лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије' млина да се напије воде, а покојни Партенија — вјечна му памјат — затеже из острагуше, па у пô поле чела прас!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Не тужи! Гордо у уздању пати, Још има Бога и распете трајно С ловором чека вјечна слава мати... Ја склапам очи и кроз снове тајно Ја видим зору поврх твојих грана Гдје руже баца божански и сјајно..
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Божја помоћ, моја кућо вјечна! У тебе ћу вијек вјековати. удаћу се за тебе, језеро; волим за те него за Арапа!“ Јави јој се Краљевићу Марко: „Ој