Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Шар је овај доста поголеми једна маса црна и плачевна, состав ноћи и вјечног ридања; дв'је стихије у њем су ужасне, разљућене највишом крајношћу - студ и огањ, раздути бурама, спровођени
закона посљедоватељи враћају се у прво блаженство; а закона цара злочестога у ад иду сл'јепи приверженци у мракама вјечног риданија.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
с осјећајем постојања: та његова суштина, сама његова срж, и јест баш у томе, у том виду неуништивости, у том осјећају вјечног трајања. Смрт је само за друге. Она припада не-ја.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
се на развале славе народне посадио, и као пророк рађајуће се сунце нове и сјајније славе народа свога поздравио, тим вјечног духа и његову правду прославио.