Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ Божествени на ме взор окрену, вјенчан вјечном красотом младости; лик би дивни његов помрачио сва прелесна рађања Авроре.
већ мишљаше да је; не зна да је своје судбе чашу препунио црнога отрова, час не види ђе се примакнуо да му звекне вјечном погибијом.