Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Што прође, изгледа да је малочас било, само у будућности види вјечност срце које чека. Кад је пошљедњи мјесец школске године, не може човјек жив да дочека. Али нема више туге.
Нека дијете прође свијета. А послије, кад ти дође, нећеш се више од ње одвајати!” Тако опет наступи вјечност, послије које ће зар и нама гранути сунце. Међутим, мијења се штошта у селу — вријеме чини своје!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
овог ништожнога, уведи их у поља блажена, у творењем освештаном храму, - да опширну видим колијевку у којој се вјечност одњихала, из које је у крила удрила, у бескрајни простор улећела, од свачијех скрила се погледа до једнога који
Ту лећаше вјечност окруњена, вјешто своје полете сноваше на крилима тамо и овамо, часом у врх, часом у низину, таинственом покрита
заточење бит им тужно непостојној души: са плачем ће на земљу падати, са плачем ће на земљи живити, са плачем се у вјечност враћати, мучитељ ће један другом бити, сваки себе поособ највећи.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пролазност и вјечност, коначност и бесконачност, испоређене и равноправне, почивају му једна на једном, друга на другом длану, као двије
Тријем је око нас путовао смиреним ритмом својих лукова увирући неуморно сам у се, као прстен. Као вјечност. Волио сам га. Он ме учио почецима латинскога и спремао за прелазак у гимназију у граду.
Или чак о плуралитетности бескрајних простора! Ствар је само у томе што је модерна физика преузела бескрајност, вјечност, бесмртност из руку религија и митологија у своје руке, онако као што је већ раније медицина преузела човјека и његово
А ону ранију „вјечност” и „бескрајност“ можемо засад оставити пјесницима... Али ако вас баш сметају ти изрази, можемо за нови лијек изнаћи
Како би изгледала та вјечност, на једном крају затупљена као лењир а на другом зашиљена као стријела? Нема тога: постао сам случајно и из ничега,
” Отимао сам се и одлагао, па сам најзад послушао тај позив и запутио се у моје мјесто. Била је прошла једна мала вјечност откако сам као дјечак из њега отишао, а много година откако сам посљедњи пут у њ летимице навратио и наразговарао се
Једна провалија. У кратким проведринама свијести мислио сам: кад бих живио један часак па умро за једну вјечност, и тако наизмјенице, било би савршено свеједно колико су те вјечности трајале: између два блијеска свијести, једно
Па престаје и то. Бијела тишина без времена. Седефасти одсјев за вјеђама. Вјечност. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Власт и сила мало трају. Рај нам шта је? Ђе ли вјечност? Сва ишчезну с нашим тјелом: Смрт и рака — опште мјесто. Труд' се, књижни, колик' хоћеш, Пуни главу (а празноћом!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Живот је немилосрдан владар људскијех днева, а смрт варљива господарица онијех велелепнијех палача што их вјечност подиже свијем незасићенијем људскијем сновима.