Употреба речи вјеша у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

дрљаче преко прага, патоса; неко проспе љешнике; нешто црно, рогато, протурило бркљаче и пробило гркљане, па нас вјеша, грешнике, и низ ходник односи.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Мичу се грају, нукају се да налазе, али се тај грунак не расипље док се не начме. Један обавија главу чалмом, вјеша дугу пушку о раме, огрће се струком, пуни симсију, креше огњилом — а то све наелак, без треме, као да је у својој

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ Боже мили, што се од њих чини!... Кршћанлук их сијече, гази, куће им и цркве руши и спаљује, вјеша им калуђере за брадине!... Враћајући се са чесме, Бакоња је морао надокнадити све пропуштено чешкање.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

благо, на годину по триста товара; све је Муса себе уставио; у приморју кулу начинио, око куле гвоздене ченгеле, вјеша цару хоџе и хаџије. Када цару тужбе додијаше, посла на њга Ћуприлић-везира и са њиме три хиљаде војске.

Није ово бабо Хасан-ага, већ даиџа Пинторовић беже“. И врати се Хасанагиница, тер се вјеша брату око врата: „Да мој брате, велике срамоте — гдје ме шаље од петеро дјеце!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности