Употреба речи вјешти у књижевним делима


Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

И наше су утирали сузе вјешти звуци дивнијех гусалах. Просте наше жертве свеколике кад је наша тврда постојбина силе турске несита гробница.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Они су се само подоста попели на вис, гдје их је вјешти гроф извео и отоле на далеко гледали, према својим зеницама. Дјеца много више знаду, но што изгледа да знаду, јер не

“ Сви, смијући се, стадоше тражити по фишеклијама и за коланом који бијели грошић, да баби поклоне, а двојица вјешти селу, одоше по непозната човјека. До мало се вртаху тројица. Бјеше то крупна нека људина.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

То би га, вели, докраја поразило. — А, тако!... А није ли на професоровом лицу могао нешто прочитати? — О, не! Вјешти су они у томе! Ако их баш изненади оно што нађу, начас застану. Али ако су већ унапријед имали и најмању сумњу! ...

Ћипико, Иво - Пауци

Врљају у бесједама, а вјешти су; боје се да их суд не улови у лажи. Па по сриједи је и газда Јово; није за ништа његов настојник Васо око њих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности