Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Посљедње сузе сушиле су се са сланкастим пецкањем на мојим вјеђама. Мокри капци прозора и балкона љескали су се као свјеже лакирани на дугим западним зракама.
Понекад ми се чини да у свијет гледам очима на чијим вјеђама тишти сањиви умор читавог једног геолошког доба. Лежим спуштених капака и једва чујна била у жилама запешћа, и чини ми
Па престаје и то. Бијела тишина без времена. Седефасти одсјев за вјеђама. Вјечност. - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -