Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ја јој зато ни десету не верујем. — Та нећу, слатка, знам ја шта је тајна — вели испраћајући гђу Габриелу, која се изгуби у мраку, проклињући ту »свађу« због које се губе сукње и хозлице.
Зато је, чим је стао на снагу и постао, тако рећи, сам свој, оставио и фрау-Габриелу и (што је код мачка ретка ствар, познавајући конзервативизам и привезаност мачијег рода ка месту свога рођења)
Постао је љубимац бабин и неће више тај ништа да зна за фрау-Габриелу и њен авантурни начин живота. Поваздан седи мирно и, зажмиривши, преде на банку, и прекида предиво само онда кад чује
Баш бог да прости! Тако вам и треба, кад избегавате нас, па тражите паоре! Ово оволико сачуствовање дирне фрау Габриелу и она се измири са фрау Цвечкенмајерком. — ’Ај’те, слатка!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је у Мостару једна свеска његових књижевних огледа Из енглеске књижевности (о Шекспиру, о »Новој ренесанси«, о Дантеу, Габриелу Росетију, о Алџернону Чарлсу Свинберну). Стефановић је доста преводио из Шекспира, у стиху.