Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« А кад му је сашила, а она опет вели: »Само да ми бог да дана да га видим калфом.« А кад Гавра постаде калфа, а она опет вели: »О боже, подрж’ још који дан, да га баба ожени лепо!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
В Чекмеџијић је узео за проводаџију чика-Гавру. Чика-Гавра је био частан, мали господар, трговац; голем и приличан, око четрдесет година. Био је ујак Љубин, а жене још нема.
Био је ујак Љубин, а жене још нема. Гавра начини план са Љубом да иду у село Ј. Тамо је млада удовица, једва јој је дваест година, а прилична, има сермије око
, траже бирцауз. У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима. Љуба и Гавра у кујни су се обукли. Кад су већ готови били, опет. уђу у собу да промишљају како ће визиту правити.
— Ми не можемо, но иди кући и лепо упитај; па ако можемо доћи, ми смо готови, — рече чика Гавра. Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње.
Девојче оде. Љуба и чика-Гавра се шетају и договарају како ће почети ако позвани буду. Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’
Ето опет слушкиње. — Госпођа ми заповедила да изволите одма’ доћи. — Дакле, хајдемо! — рече Гавра. Љуба још мало поправи мараму на врату, па онда оду.
— Опростите што смо тако слободни! Ја сам Љуба Чекмеџијић. — А ја сам, опет, Гавра Церић. — О, драго ми је особито! Ово је моја другарица. Изволите сести.
смо се ради о неком важном послу разговарати, и то што пре, јер прво немамо часа, а друго немамо квартира, — рече чика-Гавра. — О, ништа за то! Квартира у селу нема, ал’ можете га овде имати. Само да најпре пошљем по мог тату.
Не зна се ко је ђувегија. Љуба је млађи, а чика Гавра младолик. Дође госпођа Перса са синчићем. Слабо, чађаво дете од године и по. — Ево мог сина. — Драго ми је!
— Нама је особито драго! Ми смо дошли, управо да кажем, да видимо госпођу ћерку, па ако је суђено . . . — рече чика-Гавра. — Е, ако је суђено, оно нек’ буде; и то ако има бити, а оно што скорије. — Тако смо и ми ради, — рече Љуба.
него што почнемо разговор, молио би’ да нас на квартир упутите, јер овде у селу нема гостионице за нас, — рече чика-Гавра. — Ви сте на добром месту. Ви ћете ту остати и на вечери и на квартиру, а и ја ћу овде спавати. — То нам је баш мило.
При вечери није се ништа интересантно збило, осим што је Љуба са великом етикецијом служио госпођу Персу, а чика-Гавра фрајлу. Но вино је добро било, сремско. Мало се разгрејаше.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
малом ме На његову шаљиву примедбу да сам ија могао уживати у сличној сласти једноставног пастирског живота као и Гавра, да нисам окренуо леђа Идвору пре једанаест година, одговорио сам му да можда није још увек касно да исправим своју
било ни једне особе у Идвору која би дала две паре за ове теорије, па ипак је већина изгледала срећна као, на пример, Гавра који ће се оженити на светог Михајла.
паре за ове теорије, па ипак је већина изгледала срећна као, на пример, Гавра који ће се оженити на светог Михајла. Гавра је мало знао, резоновао сам, али то што је знао било му је довољно а и добро га је знао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отац Кодин, пупави и бубуљичави господар-Гавра, довео је, у своје време, своју жену однегде из цинцарлука, где је провео последњу годину калфовања у једну годину
Треба ваљда и тата да се мало одмори и види од тебе вајду. — Господар-Гавра, то јест, са страшћу је пропирао женино цицано одело, и вештачки га глачао, иако су му руке биле грубе, и врло често
Жарко комадује и показује, а сви мали Гавриловићи скачу, вешају се, лете, и падају, да је милина. Кад господар-Гавра чује да је тумбање одвише снажно, шаље калфу да види шта то раде деца, и, наравно, да пита шта ради и где је
Кад деца негде преузму инат или презирање, могу да буду, баш као дворске будале, џелатски доследна. Господар-Гавра и госпа-Фила, уосталом, имали су и сами нешто од дворских будала, и немилост је према Коди бивала понекад врло болна.
Заљубљен отац, као господар-Гавра; зачитан отац, као Мимић; савршена маћехинска техника као она у госпа-Јелке — то су озбиљни задаци за децу.
Момци из две радње појахаше коње и пођоше уз обалу. Господар-Гавра је до пред саму ноћ трчао од своје куће до реке и до кућа других двеју породица. Ноћ паде. Нико ништа не зна.
Један од оне двојице пресечних дуеланата одушио код куће: „Наравно, господин-Васа је Кредитни завод; газда-Гавра позајмљује и, мора се признати, дискретан је човек; а Мимић, Мимић није некаква важна личност, али њега, Боже прости
Ни Агница није ишла за погребом: скоро испрошена, „не ваља се да иде на гробље”. Господар-Гавра носи пакет свећа и велику боцу зејтина. — „Фали му само зелена кецеља” — шапће неко.
Спуштање троструког ковчежића у земљу, било је језиво. Обојица очева гласно јецају; газда-Гавра, блед као крпа, заборавио је да свеће раздели сакупљенима с три грудвице земље.
Овде је нема. Ето вам. Сад још запишите: ко је последњи, чак из Америке, питао за гроб оне три девојчице. Гавра-бакалин и његова жена. Остарели, смешно обучени, и говоре смешно, некако заносе.