Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
) И. С. Кон, Москва 1983, с. 58. ⁶⁴ Вукановић, Т., исто, с. 236. ⁶⁵ Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, Етнолошке свеске, 1, Београд 1978, с. 133. ⁶⁶ Чајкановић, В.
, исто, с. 76; Николић, В., исто, с. 181. ⁷² Тешић, М., исто, с. 76; Ђорђевић, Д. М., исто, с. 362. ⁷³ Гавриловић, Љиљана, исто, с. 138. ⁷⁴ Николић, В., исто, с. 176; Булгариан, Н., „Гатања на Груди“, ЗНЖОЈС, 7, Загреб 1902, с.
Марковића, Београд, 1970. Вукосављевић, С., Писма са села, Савремена школа, Београд 1962. Гавриловић, Љиљана, „Структура и функција обредног шишања“, ЕС, 1, Београд 1978. Гајић, М. Ј.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
њина деца ШАНДОР ЛЕПРШИЋ, млади стихотворац ГОСПОЂА ЗЕЛЕНИЋКА, његова ујна ШЕРБУЛИЋ, банкротирати трговац СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ } грађани НАЂ ПАЛ <СКОРОТЕЧА> ВИШЕ РОДОЉУБАЦА ДЈЕЈСТВО ПРВО 1.
ЖУТИЛОВ, ШЕРБУЛИЋ, СМРДИЋ, ГАВРИЛОВИЋ и многи други грађани. Улица. На среди види се застава маџарска. ЖУТИЛОВ: Иљен а сабадшаг! СВИ: Иљен!
ЖУТИЛОВ: Треба с њима доле. ШЕРБУЛИЋ: Тако је. Издајство се не може трпити. Је ли тако, господине Гавриловићу? ГАВРИЛОВИЋ: Они знаду шта треба да чине ЖУТИЛОВ: Шта знаду? И ја сам био у служби, и ја знам шта је биродалом.
Конзервативци, ништа него конзервативци! ШЕРБУЛИЋ: Да се збаце; сад је слобода. ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао. ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао?
ГАВРИЛОВИЋ: Маните се тога, па гледајте свој посао. ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа.
ШЕРБУЛИЋ: Ко гледи у слободи свој посао? ЖУТИЛОВ: И господин Гавриловић је конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: Ја знам да сам поштен човек, а друго ништа. ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја.
ЖУТИЛОВ: Који држи конзервативцима страну, тај је орсаг арулоја. ГАВРИЛОВИЋ: Шта је то? ЖУТИЛОВ: Видите, ви у Маџарској живите, а не знате маџарски. То је срамота!
То је срамота! Чији лебац једете, онога језик треба и да научите. ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац. ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества! ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом!
ГАВРИЛОВИЋ: Богме, господине, ја једем свој лебац. ЖУТИЛОВ: Аруло, издајица отечества! ГАВРИЛОВИЋ: Идите ви с богом! Ја издајица отечества, што кажем да једем за своје новце лебац!
ЖУТИЛОВ: Најмање је, ако вам се каже да сте конзервативац. ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желети, да сви буду конзервативци. ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци?
ГАВРИЛОВИЋ: То је онда желети, да сви буду конзервативци. ЖУТИЛОВ: Шта, шта? У слободи конзервативци? ГАВРИЛОВИЋ: Ја разумевам, који једу свој лебац.
) ШЕРБУЛИЋ: Иљен! (СВИ узимају кокарде и себи придевају, осим Гавриловића.) МИЛЧИКА (Гавриловићу): Зар ви нећете? ГАВРИЛОВИЋ: Благодарим; ја мрзим те ствари. ЖУТИЛОВ: Не банч, господин Гавриловић и тако је од конзервативне партаје.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
) 18. Кићине приче — народни хумор — св. 1, Београд (1923?). 19. Андра Гавриловић: двадесет српских народних приповедака, Београд 1925 (друго издање). 20.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Саду: Александар Гавриловић, професор, и А. Хаџић, секретар „Матице” Српске; — у Осијеку: Васа Атанасијевић, доктор медицине и варош.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
онима које ће, век касније, у јесен 1915, пред одбрану Београда, изговорити, према упутству Врховне команде, мајор Гавриловић својим војницима.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Седма батерија, у којој је млади поручник Милорад Гавриловић био водник, налазила се од дужег времена у саставу нашега пука.
Раније, једном приликом, кад је наш батаљон вршио самосталан задатак у Љуми, поручник Гавриловић био му је придодан и засебно је командовао једним водом своје батерије.
Оруђа су звецкала. То је била седма батерија. — Здраво! То беше млади поручник Гавриловић на свом зеленку, који се пропињао. Никад дотле нисам видео поноситијег коњаника.
У тренутку као да се небо проломило. Извлачећи се нагло испод покривача поручник Гавриловић угледа главу свога посилног, који журно откопчаваше шаторско крило и који рече: — Нападнути смо.
Као црв, примећено је, гамиже непријатељска пешадија све ближе... Гру.. Грууу... Поручник Гавриловић успешно је гађао густе непријатељске стројеве, који су својим узвицима скретали пажњу на себе, да би маскирали
Војници су носили зрна за пуњење и држали их бесвесно у рукама, не знајући шта ће с њима. Гавриловић је узимао зрна од тако збуњених људи и сам пунио. Летео је на све стране.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
већ и стога што су се кадикад Луки Милованову приписивали и стихови, често лепи, који нису његови: тако је Андра Гавриловић (в.
60. од 6. августа 1842, стр. 243в. СИВА МАГЛО... (стр. 233). Из посмртних хартија песникових објавио Андра Гавриловић у чланку Девет прилога историји српске књижевности у деветнаестом веку, ГНЧ XXИВ, Бгд 1905, 159. МОЈ ГРОБ (стр. 234).
МОЈ ГРОБ (стр. 234). Из посмртних хартија песникових објавио Андра Гавриловић у чланку Девет прилога историји српске књижевности деветнаестог века, ГНЧ XXИВ, Бгд 1905, 159—60. ПЕСМА (стр. 236).
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
године пребјегне у Србију“. „Он се по оцу звао Гавриловић па су га Подругом и Подруговићем зато прозвали што је био врло велики, тј. по другога човека. Ја га у почетку 1815.